Kako i zasto deluje magnetoterapija na nas organizam

Telesne tecnosti pod uticajem magnetnog polja postaju vise bazne, a poznato je da bazna tecnost fizicki moze preneti vise kiseonika nego tecnost cija PH vrednost ide prema kiselosti. Naucnici su ustanovili da telesne tecnosti zdravih ljudi imaju visoku PH vrednost  dok telesne tecnosti bolesnih ljudi  postaju kisele nizak PH factor.

Povecanjem PH vrednosti, izvancelijske tecnosti lakse prodiru u celije kako bi je snabdele neophodnim zivotnim sastojcima. Tako celije bolje funkcionisu u baznom rezimu, bivajuci bolje snabdevene kiseonikom I hranom sto za posledicu ima zdravije I normalnije funkcionisanje celog organizma.

Celijski potencijal je elektricni potencijal s kojim celije odrzavaju za zivot vazne funkcije(homeostazu)Kod zdrave osobe on iznosi  oko 700mV. Kalijum I natrijum joni su pozitivni I kao takvi oni prolaze kroz celijsku membranu. Kod akcijskog potencijala (npr bol) unutar celijski proctor je obasut  pozitivnim jonima.Aktivni transport kroz Ka I Na pumpe iziskuje 30%-70% ukupne energetske potrebe celija.Kroz smetnje metabolizma ili pomanjkanje energije(neispravan celijski potencijal)transportna sposobnost ce biti smanjena.Potencijal membrane kod celija raka je znatno ispod 70 mV.

Godine 1990. Dr Ulriche Warnke je dokazala da se cirkulacija I snabdevanje kiseonikom povecava nakon samo 2 minute izlaganja povisenom magnetnom polju. To dokazuje kako je magnetno polje Zemlje utice na cirkulaciju krvi u telu.

Nase celije imaju pozitivni I negativni elektromagnetni  naboj. Kada su dva pola (+ I -) jednaki po snazi, celije su u ravnotezi. Kada su celije u ravnotezi  nase telo ostaje zdravo. Odrzavanje ravnoteze je bitno za odrzavanje zdravlja. Nauka govori kako magnetna sila precizno regulise aktivnost  svake celije. Ta sila utice na formiranje I delenje stanica. Kada je aktivnost celija normalna to utice na organe celog organizma da rade na svom optimalnom nivou.U tom procesu mozak salje impulse elektromagnetne energije kroz zivcani sistem da napuni celije energijom I ojaca polarizovana polja. Kada je tok tih impulsa oslabljen ili blokiran telo se ne moze regenerisati kako treba I pojavljuju se mnoge slabosti. Magnetna energija mora biti prisutna u nasem telu da bi odrzali zdravlje ted a bi se proces samoizlecenja pojavio kada nastupi bolest.

Ukratko receno magnetna sila deluje na dva nacina:

Poboljsava snabdevanje telesnih celija hranljivim sastojcima I ostalim sastojcima neophodnim za zivot!

Kako ?  Povecavajuci baznost telesnih tecnosti sto je jedna od glavnih stvari zdravog funkcionisanja organizma.

Podrzava nesmetanu regeneraciju celija!

Kako?  Odrzavanjem elektromagnetne ravnoteze celija I zivcanog sistema.

Magnetoterapija deluje postepeno, najpre obnavljajuci  celijske funkcije postepenim ispoljavanjem delovanja prema napolje, zaokruzujuci poboljsanje funkcionisanja celog organizma.

Objavljeno u magneti i lecenje | Komentiraj

Anketa radjena u Japanu uzorak 11.648 Japanaca korisnika bio-magneta

Od 11648 njih 57% su žene, a 43% su muškarci.

Starosna granica od 40 do 49 godina

Magneti u upotrebljavani za sledeća stanja

1.Ukočenost ramena i vrata                                                45%

2.Lumbago                                                                                 19%

3.Neuralgija                                                                               14%

4.Bolni mišići                                                                            12%

5.Reumatizam                                                                          1,5%

6.Ostale bolesti                                                                         7%

7.Bez odgovora na anketu                                                  1,5%

Efekte su ispitanici osetili nakon drugog do četvrtog dana.Niko nije prijavio negativne efekte, dok je preko 90% ispitanika označilo rezultate kao vrlo efikasne ili zadovoljavajuće efikasne.Od svih ispitanika samo 105 je označilo rezultate kao ne sasvim efikasne.

Istraživanja pokazuju

7 od 10 ljudi imaju problema sa ledjima i vratom

7 od 10 ljudi imaju astmu ili bronhitis ili druge probleme disajnih puteva

7 od 10 ljudi imaju alergije ili probleme sa sinusima

7 od 10 ljudi imaju hroničnu iscrpljenost ili hronična oboljenja ili depresiju ili jedno od stotine drugih zdravstvenih problema

7 od 10 ljudi imaju problem sa spavanjem

Objavljeno u magneti i lecenje | Komentiraj

Magnetna terapija je i za zdrave ljude

 

Magnetnu terapiju mogu primenjivati svi ljudi

Podsvesno, većina nas vezuje značenje reči terapija za lečenje. Istina je da ona može biti preventivna, za stabilizaciju tkiva ili procesa, pripremu za napore, itd.Dokazano je da je magnetno polje zemlje magnetna snaga koja utiče na svako biće. To magnetno polje se bitno  smanjilo u poslednjih 500 godina za oko 50%, i sada je njegova jačina samo cca. 0,5 Gausa.

Razlozi za smanjenje magnetnog polja su što smo mi, ljudi, današnjim modernim životom  – zagađivanjem zemlje, okruživanjem gvožđem i betonom, kompjuterima, televizorima, mobilnim telefonima, automobilima, vozovima i avionima – smanjili prirodni uticaj Zemljinog magnetnog polja.Zbog toga mi danas plaćamo visoku cenu jer se samim tim smanjilo i naše magnetno polje. Dr. Kjoiči Nakagava, direktor Isuzu bolnice u Tokiju, je u stručnom članku objavljenom 1976. god. opisao nastanak bolesti usled nedostatka magnetnog polja “sindromom odsustva magnetnog polja”. Ovaj “sindrom” obuhvata: ukočena ramena, bolove u leđima i glavi, fibromialgiju, nesanicu, depresiju, probleme sa probavom i cirkulacijom, kao i sveopšti umor.

Odsustvo magnetnog polja se donekle može uporediti sa efektom nedostatka vitamina.

U prilog tome koliko nam je magnetna energija neophodna za normalno funkcionisanje govore i istraživanja koja su se bavila time šta se dešava sa ljudima koji su duže vreme odvojeni od zemljinog magnetnog polja. Naime, posle povratka ruskih kosmonauta naučnici su zapazili pojavu osteoporoze kao i teških depresija. Ugradnjom veštačkih magnetnih polja u svemirske brodove ovi fenomeni su značajno smanjeni.

Nažalost, magnetizam koji mi proizvodimo unutar tela nije dovoljan. Zbog toga smo potpuno zavisni od spoljašnjih izvora magnetnog polja.

Kako deluje magnetna terapija?

Pod uticajem magnetnog polja poboljšava se cirkulacija krvi i omogućava se bolji prodor kiseonika u ćelije organa i tkiva. Isto tako, eliminišu se i štetne materije i toksini iz organizma.Magnetna terapija pomaže čak i kod teških preloma kostiju, naprsnuća, sportskih povreda, jer utiče na brže zarastanje i smanjenje otoka i bolova, a koristi se i kod lečenja Parkinsonove bolesti i depresije.

Dr. Ulrih Varnke (Ulrich Warnke) je dokazao da se tok krvi i snabdevanje kiseonikom povećavaju nakon samo 2 minuta izlaganja povišenom magnetnom polju.Magnetoterapija deluje postepeno, najpre obnavljajujući ćelijske funkcije postepenim ispoljavanjem delovanja prema spolja, a potom zaokružujući poboljšanjem funkcionisanja celog organizma.

 

Objavljeno u magneti i lecenje | Označeno sa | Komentiraj

Magnetna terapija

Magnetna terapija

Bezbolna, jednostavna metoda  bez neželjenih efekata i reakcija, ukoliko se koriste dozvoljena magnetna polja za stimulaciju humanog materijala. Pogodna je i za dugotrajnu, višednevnu terapiju delova ili celog  tela. .

Kako deluju magneti

Deluju na gvožđe u hemoglobinu i poboljšavaju cirkulaciju.

Drugi aspekt delovanja je na bela krva zrnca koja su prirodni faktor ozdravljenja. Pravilno orjentisani joni olakšavaju cirkulaciju i time poboljšavaju snabdevanje tela kiseonikom.sve fizičke i mentalne funkcije u organizmu kontroljisane su elektromagnetnim poljima proizvedenim kretanjima jona u telu.

Deluju na poboljšanje imuniteta, protiv otoka i bola. Ubrzanim kretanjem i davanjem energije leukocitima, naročito polarizacijom T-limfocita stimuliše se proces fagositoze ili gutanje uzročnika. Tako se vrlo brzo rešavaju procesi zapaljenja, ali što je još značajnije podiže se nivo odbrane od malignih ćelija tj. stimuliše se imunitet. Na taj način se otklanja sindrom hroničnog umora koji je nastao padom magnetnog polja ćelija imuniteta.

U slučaju neke povrede ili oštećenja tkiva, pozitivno naelektrisani joni idu prema povređenom mestu izazivaući bol i oteklinu. Aplikacijom magntnog polja na povredjeno mesto pomaže se da se povrati normalni elektromagnetni balans.

Magnetno polje relaksira kapilarne sudove, okolne mišiće i konektivna tkiva, omogućavajući povećani protok krvi čime se odstranjuju bol i upala, podstičući ubrzano zarastanje. Efekti magnetng polja naročito su izraženi kod preloma ili naprsnuća kostiju. Magnetno polje delujući stvara strujan polja koja stimulišu brže zarastanje kostiju.

Svetska zdravstvena organizacija priznala je stimulaciju tačaka 1979. godine kao ravnopravnu metodu koja daje rezultate. Bioaktivne tačke su nervni završeci na površini tela – kože. Tradicionalna medicina nastoji podsticanjem bioaktivnih tačaka da podstakne i pobudi vitalni organ (žuč, srce, jetru, štitnu žlezdu, bubreg…) na normalan rad. Stimulacija je dejstvo magneta na nervne završetke (bioaktivne tačke) na površinu kože.

Magnetno polje stvara dipol sa membranama ćelija krvi, pa dolazi do pregrupisavanja jona, tako da krvni elementi postaju elektropozitivni spolja, što omogućava njihovo nesmetano kretanje, bez sudaranja i usmeravanje kroz lumen krvnog suda. Takav način kretanja ne samo što sprečava sudaranje i lepljenje krvih pločica, već usporava taloženje LDL-holesterola i drugih supstanci na njih, pa se tako značajno usporavaju procesi arterioskleroze. Tako je magnetoterapija našla primenu kod svih bolesti krvnih sudova (hipertenzija, angina pektoris i infarkt srca, šlog), kao i kod mnogih drugih bolesti koje imaju komplikacije na krvnim sudovima (šećerna bolest).

Objavljeno u magneti i lecenje | Komentiraj

Uticaj elektrosmoga na zdravlje živih bića

Mreže dalekovoda i velikih razvodnih postrojenja, električne linije železnica, tramvaja i trolejbusa, remete normalno Zemljino elektromagnetno polje. To se odražava na celokupni zivi svet. Zračenja u ljudskim staništima, posebno urbanim sredinama, gde je velika koncentracija elektroinstalacija, električnih mašina, opreme, aparata i saobraćajnih sredstava, uslovila su i veliki broj oboljenja. Najčešće, to su funkcionalne smetnje, (nesanica, nervoza, gubitak koncentracije, loše varenje, gubitak apetita, zamor), koje vremenom prelaze u bolesti nervnog i endokrinog sistema, do kancera. Početkom osamdesetih godina prošlog veka u Zapadnoj Evropi je utvrđeno da su zone štetnih zračenja u sedamdeset posto slučajeva uzrok hroničnih bolesti i njihovih recidiva. Svesne katastrofalnog uticaja zračenja na stanovništvo, neke države pribegavaju raznim vidovima zaštite; fabrika automobila Porche sagradila je proizvodne pogone na “zdravoj” lokaciji, na kojoj nema geopatogenih zračenja; mnoge fabrike i domaćinstva koriste razne uređaje koji isključuju električni vod ukoliko nije priključen potrošač; sve više proizvođača električnih aparata preporučuje da se, ako ne radi, aparat isključi iz utikača. Svi pomenuti načini pomažu da se ublaže posledice štetnih zračenja. Nauka s kraja prošlog i početka ovog veka ozbiljno radi na smanjenju i eliminaciji štetnih uticaja prirodnih i tehničkih zračenja, kao bi se otklonili uzroci mnogih oboljenja. Na tržistu razvijenih zemalja postoji veliki izbor raznih zaštitnika I neutralizatora, kojima mogu da se reše problemi zračenja od pojedinih aparata ili prirodnih uticaja, do univerzalnih zaštitnika, koji štite od svih vrsta zračenja. okvir Kako reaguju životinje Štetna zračenja u prirodi i elektrosmog, kao globalni ekološki problem ne ugrožavaju samo ljudsku populaciju. Divlje životinje imaju nepogrešiv osećaj gde će da grade svoja staništa – uvek u zonama pozitivnih uticaja. Sta je sa domaćim zivotinjama? Poslednjih godina zbog sve većeg uticaja elektrosmoga nauka se okrenula i njegovom uticaju na životinjski svet. Sve više je eksperimenata sa domaćim životinjama na farmama, od živine i kunića, do krupne stoke. Ispitivanja na jajima kokošaka u inkubatorima, koja su bila izložena zračenju mobilnih telefona pokazala su, da dolazi do zatvaranja ćelijske membrane. Posledica toga je da sedamdeset procenata pilića ugine od srčanih smetnji u prve četiri nedelje života. Eksperimenti su pokazali dapacovi beže iz prostorija u kojima se nalazi TV aparat. Krave u zonama jakih prirodnih i tehničkih zračenja lako obolevaju od mastitisa, (zapaljenja vimena). Lečenje je dugo i bolno, uz znatne ekonomske gubitke. Pojava steriliteta kod krupne stoke je evidentna. Problemi u vreme graviditeta često su praćeni pobačajima, ili rađanjem mrtvih mladunaca. Takodje su često prisutni i srčani problemi i problemi sa plućima. Farme se grade po savremenim urbanističkim pravilima, ali se uticaj štetnih zračenja najčešće ne uzima u obzir. Logika profita – odnosa ulaganja i dobiti je u razvijenim zemljama posvetila paznju uticaju ptetnih zračenja na zdravlje životinja na farmama. Eliminacijom ili neutralizacijom štetnih uticaja, postignuto je da životinje retko oboljevaju a broj lečenja sa smrtnim ishodom sveden je na minimum. Zbog toga su manja ulaganja u lecenje i preventivu. Sta je sa kućnim ljubimcima? Oni su,na žalost, indikator štetnih uticaja. Ljudi ih leče, a da najcesce ne znaju uzrok bolesti. Ukoliko njihovi vlasnici, svesni opasnosti od štetnih zračenja štite svoj životni prostor, štite i svoje ljubimce.

Objavljeno u magneti i lecenje | Komentiraj

Istorijat magnetne terapije

Još od davnina magneti su se koristili u medicinske svrhe u Kini, Indiji, Egiptu, Arabiji, Grčkoj, Rimu itd. Hiljadama godina ljudi su upotrebljavali magnete znajući da uz pomoć magnetne sile mogu postići značajni rezultati. Obzirom da nisu znali poreklo tih sila, objašnjavali su ih prema jačini efekata, da dolaze od bogova, svetaca, prirode pa i ljudi.

Još u trećem veku pre nove ere proslavljeni grčki filozof, učenik a zatim rival Platona Aristotel je govorio o brojnim lekovitim svojstvima jedne vrste magnetnog kamena koji je nazvao beli magnet.

Kleopatra je stavljala magnetni kamen na čelo kako bi održala svoju lepotu i zdravlje.

Do XVI veka, mnogi proslavljeni doktori i alhemičari tih vremena koriste magnete u lečenju, ali se ograničavaju uglavnom na nervne bolesti. Magnetima se dodeljuju i spiritualna, magična svojstva.

Paracelzijus (XVI vek) je proširio upotrebu magneta na organske bolesti kao što su epilepsija, dijareja, infekcija oka, uva nosa, žutice itd.

Gilbert, fizičar i lekar kraljice Elizabete I, koji se smatra osnivačem magnetne nauke, u svojoj knjizi De Magnete, celo poglavlje posvećuje lekovitom dejstvu magneta. On je utvrdio da magneti utiču na zaustavljanje hemoragije (krvarenja). Od raznih varijanti kojima se objašnjavao Zemljin magnetizam, Gilbert prvi razradjuje ideju da je Zemlja magnet.

U XVIII veku, zahvaljujući uspešnim istraživanjima i lečenju obolelih u Beču i Parizu Franca Mesmera, magnetizam doživljava svoj procvat. Zahvaljujući njegovom radu Francusko kraljevsko društvo lekara zaključuje da magneti deluju protiv spazma (grčenje mišića), deluje na smanjenje bola i nikako se ne smeju ignorisati niti osporavati.

Danas su u Japanu i još nekim azijskim zemljama terapeutski magneti  licencirani kao medicinski uredjaji. Mnoge ruske klinike koriste blagodeti magnetoterapije, a od 1978. FDA (Food and Drug Administration) preporučuje elektromagnetnu terapiju kod preloma kostiju, kao i ostalih problema kostiju, zglobova i mišića.

XVIII

Objavljeno u magneti i lecenje | Komentiraj

magnetoterapija jos jednom

Magnetna terapija

Magnetna terapija svakako spada u prirodne metode lecenja i najcesce se primenjuje za ublazavanje bolova, vracanje energije i kvalitetniji san. Ova vrsta alternativne terapije na jednostavan nacin pomaze organizmu da uspostavi prirodnu elektromagnetnu ravnotezu kako bi najmocniji unutrasnji uredjaj za samoisceljivanje mogao da obavlja svoj zadatak punom parom. Magnetna terapija koristi prirodnu energiju magnetnog polja neophodnu za odrzavanje kompletnog zdravlja organizma.

Iako mozda zvuci a svakako izgleda kao savremena metoda lecenja, magnetna terapija ima staru bastinu jer se spominje jos u drevnoj kineskoj medicini, starom Egiptu i Grckoj. Posto se do sada pokazala kao efikasan i bezbedan nacin lecenja mnogih bolesti ima veoma dobru perspektivu i u buducnosti. Tako se cesto moze cuti da obecava i vise od mnogih ocekivanja.

Dakle, magnetna terapija je neinvazivna metoda lecenja i ima visoku stopu uspeha, pogotovo u lecenju hronicnih oboljenja. Medicinski magneti mogu biti korisno pomocno sredstvo za susbijanja bolova. Delovanjem magneta na povredjeno i bolno mesto na telu podstice cirkulaciju i protok kiseonika sto ubrzava prirodni tok ozdravljenja. Isto tako umiruje upalne procese.

Magnetna terapija moze ublaziti simptome bolesti poput artritisa, isijasa, hronicne glavobolje. Podstice cirkulaciju krvi, ubrzava zarastanje rana nakon operacije, ublazava simptome depresije a postoje odredjene tvrdnje da je gotovo savrsena za lecenje nesanice.

U Japanu i drugim razvijenim zemljama, terapijski magneti su vec dugo vremena licencirani kao medicinski uredjaji. Osim toga, savremena medicina koristi magnetnu energiju za dijagnostiku magnetnom rezonancom. Sirom sveta, magnetna terapija se primenjuje u okviru fizikalne terapije kao proverena metoda za ubrzavanje oporavka pacijenata sa koštanim prelomima.

Od kada se terapija magnetima primenjuje za saniranje povreda kod profesionalnih sportista ova metoda je sve popularnija i u opstoj populaciji. Zbog jednostavne upotrebe i efikasnosti ova metoda lecenja ima tendenciju da zauzme zavidno mesto u polju alternativne medicine.

Da bi svojim korisnicima primena magneta pruzila sto bolji komfor danasnji proizvodjaci se zaista trude da magnete smeste u fino dizajnirane odevne predmete i nakit. Na taj nacin primena magneta moze biti ne samo korisna i prakticna, nego cak i atraktivna.

Na kraju treba naglasiti: magnetna terapija jeste bezbedna ali je zabranjena osobama koje imaju ugradjen pejsmejker ili druge medicinske implantante sa magnetnim poljem i trudnicama .

 

Objavljeno u magneti i lecenje | Komentiraj

magnetno oplemenjivanje vode

7. MAGNETNO OPLEMENJIVANJE VODE

Kad sam jednom prilikom saznao o eksperimentima koji su u svetu vršeni sa vodom propuštanom kroz magnetna polja, moram priznati da sam bio prilično iznenađen. Bilo je to davno, tada još nisam imao mogućnosti da naba-vim literaturu iz koje bih o tome nešto više moglo da se sazna. Takođe nisam imao mogućnost da stupim u kontakt sa nekim ko bi me o tim fenomenima mogao detaljnije informisati. Osim toga, sve je izgledalo dovoljno neverovatno da je tada kod nas najpametnije bilo o tome i ne razgovarati. U protivnom bi se lako moglo desiti da me proglase za nezdravo ambicioznog mladog istrazivača, ako ne i za šarlatana. Svako ko u inženjerskoj i naučnoj karijeri čini prve odlučne korake, morao bi o tome porazmisliti. Činjenica je da se o magnećenju vode tada malo znalo i u naučnoj javnosti, a o širim krugovima i da ne govorim. U takvoj klimi lako se moglo dogoditi da svako ko “magnetiše” vodu bude ismejan čak i od nestručnjaka.

Mene je mogućnost uticaja magnetnih polja na običnu vodu ipak živo zainteresovala. Odlučio sam, u nedostatku pouzdanijih izvora informacija, da i sam počnem sa eksperimentima. U početku sam radio u tajnosti, pravio impro-vizavane sisteme za magnećenje vode i proveravao njen uticaj na razne žive sisteme. Zalivao sam razne vrste biljaka i pratio njihov rast i razvoj u odnosu na iste takve biljke zalivane običnom vodom. Moram reći da je u svemu tome moj pristup donekle bio deduktivan u saznajnom smislu. Ovo tvrdim zato što sam još od ranije znao da je voda najneobičnije i najanomalnije jedinjenje na Zemlji, pa bi se iz toga logično moglo zaključiti da postoje i drugi fenomeni vezani za nju, a za koje se možda još ne zna. Drugim rečima, pošao sam od opšte neobičnosti vode ka pojedinačnim njenim aspektima, čvrsto uveren da ih ima mnogo više nego što se misli.

Rezultate koje sam dobijao u sopstvenim istraživanjima beležio sam pažljivo i potom vršio njihova međusobna poređenja, radi izvođenja eventualnih zaključaka. Mogu slobodno reći da je bilo bolje što u početku nisam znao kakve su tačno rezultate dobijali drugi istraživači u svetu, pa je time bila eliminisana svaka moja eventualna pristrasnost. Bolje rečeno, najčešće uopšte nisam imao predstavu šta će se dobiti kao krajnji rezultat istraživanja, niti sam u pogledu tih rezultata imao bilo kakvih sopstvenih želja. Jedini cilj bio mi je da eksperimente sprovedem tačno i objektivno, a rezultate sredim i protumačim u skladu sa opšteprihvaćenom naučnom metodologijom. Uostalom, ovakav rezon jedino se i mogao očekivat od nekog ko se profesionalno bavi tehnikom i fizikom. Medutim, moja “hladna” inženjerska logika ozbiljno se “uzdrmala” pred rezultatima koje sam dobio. Nije moglo biti sumnje: u vodi koja je propuštena kroz magnetno polje bilo je nečeg što je veoma povoljno utacalo na biljke.

Iako još uvek nisam bio spreman da obelodanjujem rezultate svojih istraživanja, okolnosti pod kojima sam radio postepeno su se izmenile. U međuvremenu sam došao do literature i detaljnijih podataka koje su u svetu objavili istraživači sa mnogo dužim stažom u ovoj vrsti istraživanja. Ni najmanje me nije razočaralo to što su se neki moji rezultati podudarali u priličnoj meri sa rezultatima koje su drugi postigli. Nijednog trena nisam osetio zavist zato što nisam požurio i ponešto objavio pre drugih, već istinsku radost što ni moj trud nije bio uzaludan i što tu ”stvarno nečeg ima”. Tek tad sam dobio pravi elan i dalje nastavio da se bavim ovim fenomenima. Dalja moja aktivnost na ovom polju išla je u dva pravca. Kao prvo, pratio sam šta se u oblasti fenomenalogije vode radi u svetu. Zatim, i sam sam eksperimentisao i istraživao onoliko koliko mi je to bilo moguće. I na kraju, sve fenomene vode počeo sam da posmatram celovito, a na bazi raspoloživih činjenica počeo sam da radim na stvaranjujedinstvene teorije kojom bi se mogli objašnjavati neobični fenomeni vode. Postalo mi je odavno jasno da je proučavanje takvih fenomena moguće u okviru jednog novog multi-disciplinarnog naučnog pristupa, tj. nove nauke o vodi. Ta nauka je HIDRONIKA, i o njoj se u stvari i govori na stranicama ove knjige.

Ovaj kratak istorijat sopstvenih bavljenja neobičnim fenomenima vode, koje ćemo jednostavno zvatihidroničkim fenomenima, morao sam da navedem radi kontinuiteta izlaganja, kako bi bolje bila shvaćena ona otkrića do kojih sam lično došao i koja će, prema tome, u ovoj knjizi čitaocima biti predstavljena “iz prve ruke”. Ja, dakle, nisam nikakav hroničar naučnih istraživanja, već aktivni učesnik u njima.

Druga je stvar što mnogi istraživači u svetu imaju bolje mogućnosti i veće šanse da svoje radove blagovremeno publikuju, što meni lično ni najmanje ne smeta.

Vršeći eksperimente sa uticajem magnetnih polja na vodu, došao sam na ideju da pokušam sa drugačijim načinima magnećenja od onih koji su u svetu već  bili poznati. Na taj način sam otkrio da voda magnećena tako što su strujne linije delimično presecale magnetne linije sile ostvarujući pri tom i delimičnu kolineaciju (poklapanje) sa njima, ima značajno povoljni uticaj na živi sisteme (organizme).Ovakvu vrstu magnećenja nazvao sam magnetno opleme-njivanje vode i konstruisao uređaj uz pomoć kojih se ono vrši. Ovakve uređaje, koje sam nazvao magnetnim oplemenjivačima vode, patentirao sam 1990. godine kao originalne prolaske.

U početku sam magnetno oplemenjivanje vode vršio tako što sam oko cevi ili creva kroz koje protiče voda vezivao snažnije šipkaste ili cilindrične magnete. U pitanju su bili aksijalno magnećeni magneti, tj. magneti kod kojih se polovi nalaze na čeonim površinama, ili, bolje rečeno, na njihovim krajevima. Kasnije sam, međutim, otkrio da je u tu svrhu jednostavnije i bolje upotrebljavati aksijalno magnećene torusne (prstenaste) magnete. Kod ovih magneta polovi su na ravnim površinama, a montaža se vrši tako što se prosto navuku na cevovod. Princip magnetnog oplemenjivanja vode uz primenu torusnog aksijalno magnećenog stalnog magneta prikazan je na slici 7. Isprekidane linije predstavljaju magnetne linije sile, a pune linije u cevi predstavljaju strujnice vodotoka. Vidi se da je ostvareno presecanje magnetnih silnica sa strujnicama protoka vode, kao i njihova delimična kolineacija.

Kao i kod “običnog” magnećenja vode, kod magnetnog oplemenjivanja je takođe bitno da na mestu i u neposrednjoj blizini magneta cevovod ne bude od feromagnetičnog materijala, tj. materijala koji mehanički “oseća” uticaj (privlačenje) magneta. Takođe je važno da se magnetno oplemenjivanje vode ne vrši u blizini jačih izvora elektromagnetnih zračenja. Tako npr. magnetni oplemenjivač u kome se vrši magnetno oplemenjivanje vode treba da budu udaljen najmanje pet metara od snažnijih elektromotora, generatora, transformatora i drugih sličnih uređaja.

Pravilo je da svaki izvor elektromagnetnog zračenja koji upadljivo izaziva smetnje na radio-prijemniku u srednjetalasnom području, može u značajnoj meri poništavati efekte magnetnog oplemenjivanja vode. Pored toga, naročito snažni izvori radio-talasa, poput radio i tv predajnika, snažnih generatora, trafostanica, dalekovoda itd. treba da budu udaljeni od magnetnog oplemenjivača najmanje oko 100 metara. Konstrukcije, mašine i uređaji u kojima ima dosta gvozdenih (čeličnih) elemenata treba da budu najmanje jedan metar udaljeni od magnetnog oplemenjivača.

Efekat magnetnog oplemenjivanja u smislu uticaja na žive sisteme umanjen je ukoliko se oplemenjivanje obavlja u automobilima, podrumskim prostorijama sa dosta armirano-betonskih konstrukcija i objekata u čijoj stru-kturi ima dosta ugrađenih čelika (armature i slično). Iako čak i u takvim objektima magnetno oplemenjivanje daje rezultate, bolje ga je vršiti izvan takvih prostorija. Inače, “standarno” građene porodične kuće i stanovi, sa uobičajenom zastupljenošću armiranih betonskih konstrukcija, ne predstavljaju značajniji problem za magnetno oplemenjivanje vode.

Pre nego pređem na instrukcije za moguću samogradnju magnetnih oplemenjivača, navešću neke rezultate koji se mogu postići primenom magnetno oplomenjene vode u poljoprivredi, domaćinstvu, ljudskoj ishrani, higijeni itd.

Kao prvo, valja reći da se praktično kod svih biljaka zalivanih magnetno oplemenjenom vodom uočava značajno poboljšanje rodnosti, klijavosti semena i otpornosti prema obolenjima i drugim štetnim uticajima. Iako su istraživanja obavljana na relativno malim oglednim površinama, utvrđeno je povećanje prinosa kukuruza za preko 27 procenata, u odnosu na prinos koji se postiže pod istim ostalim uslovima uz zalivanje običnom vodom. Rodnost paradajza zalivanog magnetno oplemenjenom vodom povećava se za približno 30%. Videli smo, međutim, da su ruski istraživači još pre gotovo dve decenije utvrdili da se primenom magnećene vode rodnost paradajza poveća za 18 procenata. Primenom magnetno oplemenjene vode postiže se bolja rodnost paprike za preko 25%, a luka za oko 20%, što je nešto manje od rezultata koji su 1967. dobili ruski istraživači primenom magnećene vode. Kod mahunarki postizano je uz primenu magnetno oplemenjene vode povećavanje rodnosti za prosečno 23%. Rast mešanih livadskih trava zalivanih magnetno oplemenjenom vodom pospešuje se za preko 50%, s tim što je procenat grubo utvrđen na osnovu ukupne mase trave sa ogledne površine neposredno nakon košenja. Rodnost voćaka zalivanih magnetno oplemenjenom vodom takođe se značajno povećava, najčešće između 10 i 30%, zavisno od vrste. Kod šljiva je uočeno povećanje rodnosti čak i do 33%. Pri tom je konstatovan objektivno bolji kvalitet i trajnost plodova. Tako npr. plodovi jabuke ubrani sa drveta koje je u periodu formiranja i razvaja plodova zalivano magnetno oplemenjenom vodom, osim boljeg kvaliteta imaju i znatno veću otpornost prema truljenju.

Zasadi mladih voćaka brže napreduju ako se povremeno zalivaju magnetno oplemenjenom vodom. Uočeno je čak da i prskanje biljaka magnetno oplemenjenom vodom ima vrlo blagotvorno dejstvo. Takve biljke imaju i bolju otpornost prema obolenjima. Na oglednoj površini zasejanoj pšenicom oba-vljano je povremeno prskanje (kvašenje) magnetno oplemenjenom vodom, što je pospešilo rast i razvoj pšeničnih stabljika. Medutim, nije bilo moguće precizno utvrditi eventualno povećanje prinosa, jer je takvo kvašenje pospešilo i rast raznih trava koje na prinos pšeničnog zrna utiču nepovoljno. Slična situacija može se očekivati i kod drugih sličnih žitinih useva, poput raži, zobi ili ječma. Inače, videli smo da su ruski istraživači utvrdili da magnećena voda povećava prinos suncokreta za preko 20%. Međutim, rezultati primene magnetno oplemenjene vode u slučaju suncokreta davali su nešto manji procenat povećanja prinosa, možda i zbog toga što istraživanje nije vršeno na dovoljno velikoj oglednoj rovršini, već na relativno malim brojevima stabljika.

Ništa manje nisu neobični ni rezultati koji se postižu primenom ma-gnetno oplemenjene vode u životinjskoj ishrani, ili, bolje rečeno, u pojenju životinja. Bez izuzetka je utvrđeno da životinje pojene takvom vodom u svakom pogledu brže napreduju u razvoju, imaju znatno bolju otpornost prema obolenjima, više se razmnožavaju, donose zdravije potomstvo itd. Što je najinteresantnije, gotovo sve domaće životinje lako “nauče” da piju magnetno oplemenjenu vodu iako im se pored nje nudi i obična. Ovo možda i ne mora mnogo da čudi, jer se zna da su praktično sve životinjske vrste prirodno instiktivno  osposobljene da razlikuju šta je za njih povoljnije. Kokoške, recimo, već posle desetak dana pretežno piju magnetno oplemenjenu vodu. Eksperiment se vrši tako što im se “servira” jednaka količina oplemenjene i obične vode. U eksperimentalnom uzorku treba da bude bar tridesetak kokošaka. Prvih dana konstatuju se približno jednake količine popijene vode. Nakon desetak dana uočava se da je popijena veća količina oplemenjene vode, a posle tri do četiri sedmice popijena količina obične vode postaje gotovo zanemarljiva u odnosu na popijenu količinu magnetno oplemenjene vode. Slična pojava uočava se i kod ostale živine, ali i kod drugih vrsta domaćih životinja. Istina, nekima je potrebno manje, a drugima više vremena da nauče ovo “razlikovanje” obične i oplemenjene vode. Ponekad će neke životinje, poput krava,”zanemariti” već naučeno “raspoznavanje” voda, kao npr. u slučaju veće žeđi. Međutim, eksperimenti nisu pokazali “ravnodušnost” nijedne od ispitivanih vrsta domaćih životinja, što predstavlja “paušalan” i grub, alisiguran, dokaz da u magnetno oplemenjenoj vodi ima nečeg veoma pozitivnog za živi svet.

Ako se živina redovno poji magnetno oplemenjenom vodom, lako se uočava njen brži, rast, razvoj i prirast. Konkretno kod pilića uočava se 26% veći prirast u masi u odnosu na uzorak pojen običnom vodom, pod jednakim ostalim uslovima. Prasići pojeni magnetno oplemenjenom vodom razvijaju se prosečno oko 20% brže od onih kojima je davana obična voda. Prirast odraslih tovnih svinja uz upotrebu oplemenjene vode veći je za prosečno 12%. Uočen je brži razvoj teladi kojima je davana magnetno oplemenjena voda, ali radilo se o manjem uzorku, pa procenat nije mogao da bude pouzdanije utvrđen. Nosivost jaja kod kokošaka pojenih oplemenjenom vodom povećava se između 9 i 25%, zavisno od perioda (zimi je, recimo, veći procenat povećanja nosivosti). Naročitu pažnju zaslužuje činjenica da kokoške pojene oplemenjenom vodom lako odolevaju masovnim epidemijama koje inače mogu biti katastrofalne za one kokoške koje piju običnu vodu.

Kod krava koje su uredno pojene magnetno oplemenjenom vodom, konstatovano je povećanje mlečnosti između 12 i 24%, zavisno od doba godine i načina ishrane. Najveće povećanje uočava se u slučaju stajske ishrane suvim senom. Međutim, objektivno je konstatovan znatno bolji kvalitet mleka kod krava koje su uredno pile magnetno oplemenjenu vodu. Ovakvo mleko je manje kvarljivo, što važi i za mlečne proizvode dobijene od njega.

Međutim, kao što ćemo kasnije videti, svako mleko, bez obzira kojom vodom su pojene krave, takođe može da se magnetno oplemenjuje.

Veoma je značajna upotreba magnetnog oplemenjivanja vode i u domaćinstvu. Ukrasno bilje, poput raznih vrsta cveća, naročito je osetljivo na takvu vodu, naravno – u pozitivnom smislu. Tako npr. ruže zalivane magnetno oplemenjenom vodom mnogo brže se razvijaju od onih koje se zalivaju istim količinama obične vode i pod istim ostalim uslovima. U toku vegetacijske godine žbun ruže izraste čak i dvostruko (znači i do 100%) više od onog koji je zasađen istovremeno i na istoj lokaciji, ali je za njegovo zalivanje upotrebljevana obična voda. Cveće koje se drži u vazi znatno duže će sačuvati prirodan i svež izgled ukoliko je umesto obične nalivena magnetno oplemenjena voda. Veoma je korisno da se ukrasno bilje povremeno isprska po lišću, (stabljikama i cvetovima) manjim količinama magnetno oplemenjene vode. Sve ovo podjednako se odnosi na kućno i poljsko (dvorišno) cveće i ostalo ukrasno bilje.

Magnetno oplemenjivanje vode i ostalih tečnosti može biti od ogromnog značaja za pripremanjehrane i raznih napitaka, kako u domaćinstvu, tako i u industrijskoj proizvodnji. Odmah valja napomenuti da se osim obične vode može vršiti magnetno oplemenjivanje i svih drugih tečnosti koje predstavljaju rastvore raznih materija u vodi. Takve tečnosti su od ogromnog značaja za ljudsku ishranu, poput mleka i mlečnih proizvoda, sokova, čajeva i drugih pića i napitaka. Mleko npr. predstavlja emulziju masnoće u vodi. Emulzije nastaju kad se pomešaju dve tečnosti koje se inače međusobno ne mešaju, pa se rastvor formira tako što se jedna tečnost razbije na fine kapi. U slučaju mleka kapljice masti pomešane su sa vodom, pa se zato nakon dužeg stajanja može uočiti njihovo grupisanje i  izdvajanje masnoće. Sokovi i čajevi takođe predstavljaju vodene rastvore raznih materija biljnog porekla, šećera itd. Magnetno oplemenjivanje mleka, sokova i drugih napitaka vrši se na isti način kao i magnetno oplemenjivanje vode.

Treba istaći da se značajan deo efekata magnetno oplemenjivanja izgubi na temperaturi između 65 i 70°C. Otud se svaki napitak za čiju se pripremu koristi temperatura viša od pomenute mora magnetno oplemenjivati nakon hlađenja do one temperature na kojoj će biti upotrebljen. Inače, magnetno oplemenjivanje može se izvršiti čim se temperatura tečnosti spusti ispod 65°C. Magnetno oplemenjivanje mleka, mlečnih napitaka i proizvoda (poput jogurta i kiselog mleka) treba vršiti nakon postupaka termičke obrade (prokuvavanja), čim se izvrši hlađenje ispod pomenute temperature. Isto važi za ostale napitke, kao i za tečnosne i kašaste prehrambene artikle, u čijoj je pripremi neophodno zagrevanje iznad temperature od 65°C.

Magnetno oplemenjivanje može se koristiti i prilikom konzervacije povrća, voća i pečuraka. Ako se konzervacija obavlja kišeljenjem, kao u slučaju ostavljanja zimnice (turšije), pripremljenu vodu, sa dodatom solju i drugim konzervacijskim sastojcima, treba magnetno oplemeniti neposredno pred nalivanje.

Ukoliko je za pripremu konzervacije prethodno vršeno prokuvavanje vode, bitno je takođe da se ona pre magnetnog oplemenjivanja ohladi ispod 65°C.

Inače, sva hrana konzervisana uz primenu magnetno oplemenjene vode znatno je trajnija i ima bolji kvalitet nego kad je konzervisanje vršeno primenom obične vode. Povrće ukišeljeno uz primenu oplemenjene vode sačuva kvalitet čak i naredne godine, dok ono za čije je kišeljenje primenjena obična voda pod istim ostalim uslovima značajno izgubi kvalitet mnogo ranije, ili sasvim propadne. Ovo je naročito dolazilo do izražaja kod kišeljenja kupusa, gde se za konzervaciju upotrebljava samo voda i so. Pojava truljenja ukišeljenog kupusa još u toku zimskih meseci dosta je česta. Međutim, ukoliko je prethodno vršeno magnetno oplemenjivanje vode, truljenja nije bilo čak ni znatno nakon uobičajenog roka upotrebe ukišeljenog kupusa.

Što se tiče uticaja magnetno oplemenjene vode na tehničke sisteme, treba reći da je on sličan kao i u slučaju magnećenja vode, o čemu je već bilo reči. Drugim rečima, magnetno oplemenjena voda takođe ostavlja neuporedivo manje kamenca u kotlovskim i drugim postrojenjima i uređajima. Pored toga, ona pokazuje i znatno manju agresivnost prema elementima tehničkih sistema sa kojima dolazi u dodir. Ovo takođe važi i za razne tečnosti koje predstavljaju vodene rastvore, a koriste se za razne tehničke svrhe. Tu npr. spadaju razne rashladne tečnosti za hlađenje motora i drugih uređaja. Kad se sve to ima u vidu, može se reći da magnetno oplemenjivanje vode u tehnici može da donese ogro-mne uštede, pošto taloženje kamenca i agresivan uticaj vode uzrokuju skupe remonte i zamenu čitavih sklopova, uređaja i elemenata u kotlovskim i drugim postrojenjima, sistemima za preradu voda, vodosnabdevanje i navodnjavanje, rashladnim sistemima toplotnih motora i raznim drugim instalacijama.

Jasno je, dakle, da magnetno oplemenjena voda ima ogroman značaj ukoliko se primenjuje u poljoprivredi, domaćinstvu i tehnici. Navedeni podaci dovoljno govore tome u prolog, tim pre što je magnetno oplemenjivanje vode jednostavan postupak za koji nisu potrebna nikakva posebna i stručna znanja. Međutim, magnetno oplemenjena voda ipak ima najspektakularniji uticaj na ljude. Taj uticaj zaslužuje temeljna medicinska istraživanja, kako bi se raspolagalo konkretnijim podacima o njegovim pojedinačnim aspektima i mogućnostima primene u različite terapijske svrhe. Do tada se zaključci mogu izvlačiti na osnovu pojedinačnih, ali brojnih i objektivnih, izjava korisnika magnetno oplemenjene vode. Iz tih iskustava realno se može izvući zaključak da magnetno oplemenjena vodaizuzetno povoljno deluje na ljudski organizam, ukoliko se koristi za piće i održavanje lične higijene. Pored toga, povoljan uticaj imaju i sve tečnosti, napici i hrana koji sadrže vodu, a koji se takođe mogu oplemenjivati na isti način, pod uslovom da je nakon kuvanja i zagrevanja pre oplemenjivanja izvršeno njihovo hlađenje ispod 65°C.

Pre nego što navedemo konkretnije pozitivne uticaje magnetno oplemenjene vode na ljudski organizam, valja naglasiti da ona nema nijedno štetno dejstvo u tom smislu. Upotreba magnetno oplemenjene vode u ljudskoj ishrani (tj. za piće), kao i u obavljanju lične higijene, takođe nema nikakvih kontraindikacija, tj. slučajeva kad se zbog određenih stanja organizma ne sme koristiti. Drugim rečima, njena upotreba je dopuštena uvek i bez štetnih posledica. Kao što smo ranije videli, ovo je takođe utvrđeno i pri upotrebi magnetno oplemenjene vode kod biljaka i životinja. Pored toga, sve to važi i za ostale tečnosti i druge artikle koji se koriste u ishrani, kod kojih je moguće magnetno oplemenjivanje. Sve ovo je u potpunoj saglasnosti sa zvanično prihvaćenim naučnim stavovima, na osnovu kojih je takođe nemoguće dokazati bilo kakav štetan uticaj magnetno oplemenjene vode na biljke, životinje i ljude. U tome se, dakle, slažu teorija i praksa.

Najvažniji uticaj magnetno oplemenjene vode na ljudski organizam sastoji se u nedvosmislenomjačanju njegovih odbrambenih sposobnosti u opštem smislu. Ako se magnetno oplemenjena voda uredno koristi za piće, ovo se uočava već posle nekoliko sedmica, kako kod obolelih, tako i kod zdravih osoba. Najubedljiviji dokaz predstavljaju masovnije epidemije, poput gripa. Osobe koje koriste za piće magnetno oplemenjenu vodu neuporedivo ređe obolevaju od onih koje takvu vodu ne upotrebljavaju. Uobičajeno je npr. da u višečlanim porodicama koje piju oplemenjenu vodu niko ne oboli i pored stalnih kontakata sa velikim brojem obolelih poznanika.

Osobe koje uredno piju magnetno oplemenjenu vodu imaju neuporedivo manje zdravstvenih problema od onih koji piju običnu vodu, pri čemu je isključen autosugestivni uticaj. Medicinsko osoblje dobro zna za takozvani placebo efekat, koji se sastoji u tome što i lažni lek može pozitivno uticati na obolelog, čak i do potpunog i objektivnog izlečenja. Iako danas i zvanična medicina priznaje ogroman uticaj ljudske psihe na kompletno zdravstveno stanje organizma, razumljivo je što se lekari i farmaceuti trude da ovaj efekat razdvoje od objektivnog dejstva lekova. Međutim, kod upotrebe magnetno oplemenjene vode nije teško razlučiti šta predstavlja njeno objektivno dejstvo.

Kao jasan dokaz može da posluži činjenica da je broj obolenja bilo koje vrste nekoliko puta manji među ljudima koji piju magnetno oplemenjenu vodu u odnosu na isti vremenski period i jednake druge uslove kad takvu vodu nisu pili. Ako se broj obolenja uporedi sa slučajno odabranom grupom ispitanika slične starosne strukture i životnih uslova, opet izlazi da oni koji piju magnetno oplemenjenu vodu obolevaju višestruko ređe. Radi objektivnosti, ne može se govoriti o preciznijim procentualnim odnosima, pošto su za tako nešto potrebna temeljnija istraživanja, ali činjenice ipak ubedljivo govore u korist magnetno oplemenjene vode. Sve to prevazilazi uobičajene autosugestivne moći “običnog” čoveka. Sem toga, korisnici magnetno oplemenjene vode uglavnom nisu tačno ni znali kakve sve pozitivne efekte izaziva njena primena. Promene o kojima se ovde govori zasnivaju se na njihovim dobrovoljnim i nepristrasnim izjavama.

Neki čitaoci će se možda setiti da je beogradska državna televizija u avgustu l990. godine emitovala prilog od nekih desetak minuta o magnetnom oplemenjivanju vode i njenim pozitivnim uticajima. Ja sam u tom prilogu izvršio svojevrsnu medijsku promociju magnetnog oplemenjivanja vode. Iako su zbog vremenske ograničenosti informacije o mogućoj samogradnji uređaja, koje sam tom prilikom dao, bile veoma oskudne, mnogi gledaoci napravili su kakav-takav magnetni oplemenjivač vode i počeli da je koriste za piće, pojenje životinja i zalivanje biljaka. Iako sam već imao dosta urađenih istraživanja koja su sva govorila u prilog upotrebe magnetno oplemenjene vode, bilo je dosta onih koji su me nakon emisije svojevoljno obaveštavali o rezultatima. Kako je u pomenutom prilogu bilo samo “paušalno” rečeno nekoliko reči o pozitivnom uticaju magnetno oplemenjene vode na ljude, to oni nisu mogli unapred znati kakve će sve efekte imati upotreba takve vode, pa se prema tome ne može govoriti ni o sugestiji. Njihove oduševljene izjave ipak su se podudarale sa izjavama onih koji su pre njih već koristili magnetno oplemenjenu vodu. Pored toga, mnogi su izveštavali čak i o pozitivnim efektima za koje ni sam još nisam znao! Pri tom se niko nije javio da izvesti o eventualnom odsustvu pozitivnih efekata. Naravno, ne može se tvrditi da nema i takvih koji od upotrebe magnetno oplemenjene vode nisu imali nikahvu korist  (razume se, ni štetu!), ali ću još jednom skrenuti pažnju da su svi upotrebljavali oplemenjivače koje su sami improvizovali na osnovu škrtih informacija, pa se zbog toga od takvih oplemenjivača ne može ni očekivati pun efekat.

Slična situacija ponovila se i kada se u domaćem časopisu “Treće oko”  u leto 1995. godine pojavila serija mojih naučno-popularnih članaka o neobičnim fenomenima vode, uključujući i magnetno oplemenjivanje (pre toga je u domaćem naučno-popularnom časopisu “Galaksija”, još 1990. godine, takođe izašao jedan kratak prikaz mog upravo patentiranog magnetnog oplemenjivača  vode). I u okviru te serije članaka zainteresovani čitaoci dobili su kratke instrucije o samogradnji magnetnih oplemenjivača vode. Mnogi su uspeli da ih realizuju, pa su već nakon nekoliko sedmica usledila javljanja, kao i isključivo pozitivne reakcije i izjave. Opet se sve podudaralo sa prethodnim istraživanjima i dobijenim informacijama. Pored toga, bilo je čak novih saznanja, što govori da pozitivni aspekti primene magnetno oplemenjene vode još nisu sasvim istraženi. Kad se sve to sabere, imajući u vidu i činjenicu da su mnogi ljudi, koji su na bilo koji način saznali za magnetno oplemenjivanje vode, otkrivali slične i isključivo korisne aspekte njene primene, opravdano se mogu izvući zaključci o njenom pozitivnom uticaju na ljudski organizam. Do takvih zaključaka redovno su dolazili korisnici magnetno oplemenjene vode, kako kod nas, tako i u svetu.

Osim poboljšanja odbrambenih sposobnosti (opšteg imuniteta) organi-zma, korisnici magnetno oplemenjene vode redovno su izveštavali i o njenom veoma pozitivnom uticaju u smislu pospešivanja i ubrzavanja procesa ozdravljenja u slučaju najrazličitijih obolenja. Ne bih želeo da navodim spisak takvih obolenja, jer smatram da bi za tako nešto lekari trebalo de sprovedu opsežnija istraživanja, ali ću istaći da magnetno oplemenjenu vodu ne treba shvatiti kao “čudotvorno” sredstvo koje može da zameni lekare i njihove brojne terapijske metode. Drugim rečima, svaka obolela osoba (bez obzira na vrstu obolenja) treba najpre da se obrati lekaru. Primena magnetno oplemenjene vode u terapijske svrhe moguća je i poželjna kod svakog zdravstvenog problema, bez obzira na terapije koje određuju lekari. Takva voda pri tom neće negativno uticati ni na jedan zvanični način lečenja, niti može prouzrokovati bilo kakve štetne posledice, bez obzira na kombinacije sa drugim vrstama terapija. Među onima koji su upotrebljavali magnetno oplemenjenu vodu ima i lekara, kao i ostalog medicinskog osoblja, a njihova lična iskustva takođe govore u prilog navedenim činjenicama. Ovde valja navesti da je bilo i onih koji, barem po sopstvenim izjavama, u lečenju nekih obolenja nisu imali koristi od zvanične medicine, ali tvrde da su se izlečili upotrebom magnetno oplemenjene vode. Nema razloga da se ne veruje i ovakvim izjavama, ali ipak ne bih želeo da se ovde bavim konkretnim i pojedinačnim slučajevima, zato što nije ni lekarima uvek lako da jasno razluče učinke pojedinih terapija. Ja za tako nešto nisam dovoljno stručan, pa se nadam da ćemo u bliskoj budućnosti imati temeljna zvanična istraživanja medicinskih aspekata primene magnetno oplemenjene vode. Do tada svako ko želi može takvu vodu da upotrebljava, a sigurno je da ona daje samo pozitivne efekte. Svako ko je upotrebljava o ovome može i sam da izvodi zaključke.

Naročito važan efekat upotrebe magnetno oplemenjene vode, koji korisnici rado ističu, jestepodizanje nivoa životne energije u kompletnom psihološkom i fizičkom smislu. Štaviše, moguće je možda i prethodno pomenuto jačanje imunoloških sposobnosti organizma podvesti pod ovaj efekat povećanja neke vrste opšteg životnog elana. Rezultat tog efekta je i opšte podmlađivanje ljudskog organizma u doslovnom smislu. Kod osoba koje piju magnetno oplemenjenu vodu ovaj efekat njihova okolina (koja ne zna o čemu se radi) sasvim objektivno uočava i konstatuje! Pored toga, u sklopu ovog efekta javlja se kompletno osveženje i okrepljenje organizma, uz svojevrsno uravnoteženje metaboličkih procesa. Rezultat takvog uravnoteženja je pojava da ljudi sa    nedovoljnom telesnom težinom dobijaju na težini, dok oni gojazni uspevaju da “skinu” višak težine. Pored toga, upotreba magnetno oplemenjene vode smanjuje nervnu napetost i depresivnost, a povećava otpornost organizma prema stresu. Oni koji piju takvu vodu lakše se odvikavaju od preteranog konzumiranja alkohola i raznih drugih navika. Razni problemi na nervnoj bazi, koje lekari često ne uspevaju da eliminišu, mnogo lakše nestaju uz primenu magnetno oplemenjene vode. Može se reći da upotreba takve vode dovodi do usposta-vljanja opšte psihološke i fiziološke ravnoteže ljudskog organizma.

Valja skrenuti pažnju i na još jedan bitan efekat koji se uz upotrebu magnetno oplemenjene vode može postići kod ljudi, naročito ukoliko je ta upotreba dugotrajnija. To je povećanje intelektualnih sposobnosti i podizanje nivoa opšteg duhovno-intelektualnog samoostvarenja ličnosti. Naravno, oplemenjenu vodu ne treba smatrati za “čarobni napitak”, kojim se bez truda može povećati nečiji stepen intelektualnosti i duhovnosti i kojim se mogu razvijati sposobnosti bez ikakvog drugog učešća. Samoostvarenje ličnosti podrazumeva intelektualni i duhovni rad na samom sebi, ali je činjenica da takav rad može biti bolje potpomognut korišćenjem magnetno oplemenjene vode, nego mnogim drugim tehnikama koje se često nude. Takve metode, najčešće skrivene iza zvučnih naziva, obično su relativno skupe i zahtevaju da im se posveti dosta vremena, dok je rezultat često neizvestan. Međutim, upotreba magnetnog oplemenjivanja vode je ne samo jednostavna, već praktično i besplatna. U tom smislu ne treba da čudi što ljudi koji upotrebljavaju magnetno oplemenjenu vodu pored ostalog imaju više uspeha na poslu i u drugim uobičajenim aktivnostima, vremenom postaju komunikativniji i ostvaruju značajan napredak u svim oblicima međuljudskih odnosa.

Konačno je došlo vreme da ovde pomenem još jednu veoma neobičnu pojavu uočenu kod magnetno oplemenjene vode. U njeno objašnjenje neću se upuštati na ovom mestu, već ću to učiniti kasnije, u sklopu celovitijih objašnje-nja hidroničkih fenomena vode. Pošto smatram da je ipak moguće realno i naučno zasnovati fizikalno objašnjenje ovog fenomena, savetujem “tvrdim” materijalistima da ne prekinu dalje čitanje. Reč je o pojavi da magnetno oplemenjena voda može delimično ili potpuno izgubiti pozitivna svojstva ukoliko se izrazi sumnja u njene efekte! Znam da će posle ovakve izjave mnogi pomisliti kako će u daljem izlaganju ova priča o zanimljivim i neobičnim – ali dokazanim – svojstvima vode poprimiti karakter mističnog ili religioznog spisa. Razume se, nemam ništa protiv takve vrste literatuere, ali ovde jednostavno o tome nije reč. Zato i oni koji su sumnjičavi treba da potisnu neverici i nastave sa čitanjem.

U vezi sa prethodno pomenutim otkrićem, ovde ću samo skrentiti pažnju da nije reč ni o kakvoj sugestiji, već o sasvim objektivnom fenomenu. Ako onaj ko vrši magnetno oplemenjivanje vode, ili takvu vodu upotrebljava, pri tom sumnja u njene pozitivne efekte, najverovatnije je da će ti efekti biti poništeni, tj. oplemenjena voda će se u svakom smislu ponašati kao obična, bez obzira da li je upotrebljavaju ljudi, životinje ili biljke, što znači da se taj fenomen poništavanja ne može objasniti ničijim sugestivnim uticajem. Uostalom, suge-stijom se ne mogu objašnjavati ni pozitivni fenomeni magnetno oplemenjene vode, pa je logično da takvo objašnjenje ne može zadovoljiti ni njihovo nestajanje. Pored toga, efekti magnetno oplemenjene vode u smislu uticaja na biljne, životinjske i ljudske organizme, mogu biti eliminisani sumnjom čak i onih osoba koje takvu vodu nisu koristile niti oplemenjivale, već su jednostavno prisutne ili upoznate sa onim što čini osoba koja je koristi. Samo jedan sumnjičav član porodice može u znatnoj meri, pa čak i u potpunosti, poništiti efekte magnetnog oplemenjivanja vode koju koriste ostali ukunćani, bez obzira zašta takvu vodu upotrebljavaju.

Sve ovo ne mora mnogo da čudi razumnije čitaoce, ako se zna da je sumnja u direktnom “srodstvu” sa svim drugim negativnim mislima i osećanjima (poput mržnje, zavisti, ljubomore, straha, itd.). Sve su  to opaki psihološki i duhovni “otrovi”, za čije su destruktivno dejstvo ljudi znali i mnogo pre nego što je nauka njima počela da se bavi. Logično je da negativne misli i emocije mogu nepovoljno uticati na efekte koji se postižu magnetnim oplemenjivanjem vode, pa ih čak i potpuno eliminisati. Otud je sumnjičavim ljudima potrebno  pažljivo prići u objašnjavanju ovih fenomena i ponuditi im racionalna objašnjena (koja zaista postoje!), što ću ja nešto kasnije i učiniti. Što se tiče čitalaca koji će tek početi da koriste magnetno oplemenjivanje vode, najbolje je da svojim sumnjičavim prijateljima, rođacima i poznanicima za početak o tome i ne govore, dok ih postepeno ne pripreme i objasne da su u pitanju eksperimentalno utvrđeni i naučno objašnjivi fenomeni. U tome se, nažalost, neće uvek uspeti, pa se preporučuje čitaocima da se sa onima najtvrdokornijim ne upuštaju u svađe i polemike, jer će tako isami početi da stvaraju negativne emocionalne naboje. Takve ipak valja isključiti iz diskusija ovakve vrste, pa će se tako eliminisati i njihova sumnjičavost. Umesto bespredmetnih rasprava, bolje im je pomoći u intelektualnom i duhovnom razvoju, dok ne dostignu nivo na kome će biti odbačena “ljuštura” predrasuda i naivno-realističkih pokušaja razumevanja Sveta. Dok se to ne dogodi, svakom se mora priznati pravo na sopstveno razmišljanje, kako se količina negativnih emocionalnih naboja ne bi povećavala. Problem nije u razmišljanju, već u odsustvu razmišljanja i stvaranju negativnih osećanja i misli, iz kojih uvek proizilaze negativni efekti. Rešenje je u otvorenom duhu, čistom umu i pozitivnim mislima zasnovanim na VERI u ono što se želi. Ne treba možda mnogo da nas čudi što je baš voda, kao ŽIVOTVORNA materija, ODABRANA da nam se ovo dakaže i na osnovu nauke. U dolazećem vremenu možemo očekivati sve više takvih primera.

Izvor clanka knjiga Cuda I misterije vode I vere od Miroslava Markovica

http://www.istinik.com

Objavljeno u magneti i lecenje | Komentiraj

Cuda magnetisane vode i kako magnetisati vodu

5. HIDROMAGNETIKA – VODENI MAGNETIZAM 

Mora se priznati da prethodno navedene anomalije i paradoksi obične vode stvarno začuđuju, naročito ako se uzmu u razmatranje istovremeno. Iako je sve to pripisivano neobično složenoj strukturi molekulskih asocijacija vode, pravog objašnjenja nije bilo (barem ne na bazi postojećih naučnih saznanja), pa je nauka preko njih olako prelazila. Tako se dešavalo da vodu proučavaju fizičari, hemičari, biolozi, lekari, inženjeri, meteorolozi, hidrogeolozi, poljoprivredni stručnjaci i drugi – svako iz svog ugla i za svoje potrebe. Međutim, otkriće uticaja magnetnih polja na vodu bio je prvi “hladan tuš“ koji je uznemirio duhove u naučno-stručnim krugovima. Što je najinteresantnije, cela stvar se mogla proveriti i dokazati, iako teorijskog objašnjenja nije bilo, pa su “profesionalni” skeptici lako ućutkani. Ali, krenimo redom.

Iako je magnetizam davno otkriven, tek su u prošlom veku fizičari Ersted, Amper i Maksvel uspeli da ga objasne, ili, bolje rečeno, povežu sa elektricitetom. Danas je svakom ko poznaje fiziku jasno da nema nikakvog smisla posebno govoriti o elektricitetu i magnetizmu, pa se otud obično govori o elektromagnetizmu i elektromagnetnim interakcijama. Svako naelektrisanje u kretanju (elektron, jon) proizvodi magnetno polje. S druge strane, kretanje provodnika u magnetnom polju, pri kome provodnik preseca magnetne linije sile, dovodi do pojave električne struje u provodniku (elektromagnetna indukcija). Svaki atom ili molekul predstavlja neku vrstu elementarnog magneta, zbog stalnog kretanja elektrona u njegovom elektronskom omotaču. Kod svakog magneta postoje dva pola: severni (N) i južni (S). Polovi magneta ne mogu se razdvajati. Ako npr. šipkasti magnet podelimo na dva dela, svaki će uvek imati oba pola na svojim krajevima, ma koliko puta vršili deljenje. Ovo je bilo samo kratko podsećanje na osnove elektromagnetizma, koje zbog kontinuiteta izlaganja nisam mogao da preskočim.

Kada je reč o magnetnim svojstvima supstanci, za većinu ljudi najza-nimljiviji su tzv. magnetični materijali, u koje spadaju gvožde, kobalt i nikl, kao i njihovi oksidi i legure. Zbog gvožda se ovakvi materijali nazivaju i fero-magnetnim materijalima. Za njih je karakteristično da mnogostruko pojačavaju vrednost magnetne indukcije onog magnetnog polja čijem su dejstvu izloženi (magnetna indukcija je fizička veličina za koju možemo reći da na neki način predstavlja snagu magnetnog polja). Zbog toga ovakvi materijali imaju ogromnu primenu u tehnici. Postoje tzv. meki feromagnetni materijali, koji po prestanku dejstva magnetnog polja ne zadržavaju magnetizam (npr. meko gvožđe), kao i tzv. tvrdi feromagnetni materijali (npr. razni čelici), koji ostaju trajno namagnetisani, pa se zato koriste kao stalni magneti. Pored feromagnetnih materijala, postoje i dijamagnetici, koji neznatno umanjuju magnetnu indukciju polja kome su izloženi, kao i paramagnetici, koji vrednost indukcije magnetizujućeg polja samo neznatno povećavaju. Različito ponašanje materijala u magnetnom polju objašnjava se raznolikošću strukture elektronskih omotača njihovih atoma i molekula, kao i različitim rasporedom atoma i molekula, koji npr. kod mnogih čvrstih materijala formiraju raznovrsne kristalne rešetke. Činjenica da se stalni magneti mogu razmagnetisati jakim udarima, vibracijama ili zagrevanjem, govori u prilog tvrdnji da molekuli u stalnim magnetima predstavljaju elementarne magnate. Unošenjem u magnetno polje, kod feromagnetnih materijala ovi elementarni magneti se jednoobrazno orijentišu i deluju kao jedinstven magnet. Udari i toplota mogu ove elementarne magnate ponovo dovesti u haotično stanje i time razmagnetisati stalni magnet.

Dugo nikom nije palo na pamet da razmišlja o utcaju magnetnog polja na vodu. I danas većina neupućenih ljudi svakako misli da o uticaju magnetnh polja ima smisla govoriti samo ako su u pitanju supstance koje je moguće namagnetisati. Međutim, valja odmah reći da je za nauku davno prošlo vreme kad se smatralo da o magnetnim pojavama možemo govoriti samo kad je u pitanju delovanje magnetnih sila (privlačenje različitih i odbijanje istih magnetnih polova), ili pojava elektromagnetne indukcije u električnim provodnicima. To što neka supstanca pod uticajem magnetnog polja ne trpi vidljive i merljive promene nikako ne znači da ona ne oseća uticaj tog polja. Sem toga, nemogućnost da uočimo, registrujemo ili izmerimo promene nikako ne znači da nekih promena stvarno i nema.Svaki atom ili molekul predstavlja elementarni magnet, koji zato mora osetiti uticaj stranog magnetnog polja, bez obzira šta će se pri tom dešavati sa njim u zavisnosti od njegove strukture i odnosa sa drugim atomima ili molekulima. Kad se sve to uzme u obzir, može se postaviti pitanje zašto nikom još ranije nije palo na pamet da ispita uticaj magnetnih polja na vodu. Ipak, neko se sa istim pravom može pitati kako se uopšte došlo na ideju da se obična voda izlaže uticaju magnetizma i šta se time htelo postići.

Ni na jedno od prethodna dva pitanja nije lako dati precizan odgovor. Činjenica je jedino da su sa uticajima magnetnih polja na običnu vodu zvanično prvi počeli da eksperimentišu ruski naučnici I. V. Dardimov, A. V. Krilov i I. Brehman. Oni su još 1965. godine o tome objavili i rezultate, koji su najblaže rečeno delovali začuđujuće. Pomenuti istraživači otkrili su izuzetno blagotvoran uticaj vode koja je propuštana kroz magnetno polje na žive sisteme (razne biljke i životinje). Može se reći da su oni praktično uveli primenu magnetisane vode u poljoprivredi. Inače, u tehnici je takođe poznat efekat da voda propuštena kroz magnetno polje ostavlja mnogo manje kamenca u cevima i kotlovskim postrojenjima, a uz to je daleko manje agresivna u dodiru sa raznim elementima tehničkih sistema. Ovaj efekat u tehnici se odavno primenjuje.

Ali, pogledajmo najpre kako su to pomenuti naučnici magnetisali vodu. Naravno, megnetisanje vode ne treba dovoditi u vezu sa magnetisanjem feromagnetnih materijala. Takva voda, razume se, nema sposobnost da mehanički deluje poput magneta, niti se na njoj mogu neposredno uočiti nekakve promene. Otud smatram da je umesto pojma magnetisanja pravilnije koristiti pojam magnećenje vode, kako bi se i terminološki istakla razlika između “običnog” magnetisanja feromagnetika i efekata koji se dobijaju uticajem magnetnih polja na vodu. Proces magnećenja vode obavlja se tako što se voda propušta između različitih magnetnih polova, tako da strujne linije proticanja vode seku linije sile magnetnog polja. Ovo se lako postiže ako se na cevovod kojim protiče voda simetrično pričvrste dva stalna magneta.

Mogu se upotrebiti cilindrični, šipkasti ili drugi magneti, ali obavezno moraju jedan prema drugom biti okrenuti različitim polovima, tj. tako da među njima deluje privlačna sila. Cevovod na mestu gde su postavljeni magneti, kao i u neposrednoj blizini, treba da bude od materijala koji nije feromagnetičan. Ovo nije poseban problem, jer se za proizvodnju cevi i creva za vodu uglavnom i upotrebljavaju materijali koji se ne magnetišu (kao što su npr. razne vrste plastike, zatim metali i legure bez magnetičnih svojstava). Inače, veoma je svrsi-shodno umesto para magneta upotrebiti jedan potkovičasti magnet (ili U-ma-gnet), koji će se postaviti tako da između njegovih krakova upravno prolazi cevovod. Moguće je takođe uređaj za magnećenje vode realizovati na bazi elektromagneta. U tom slučaju se električni namotaj (kalem) napaja jednosmernom električnom strujom, a jezgro se izvodi na bazi mekih feromagnetika, kao kod transformatora. I elektromagnetni uređaji za magnećenje vode mogu biti rešeni na bazi potkovičastog magneta, a1i mogu imati i transformatorski oblik,  gde su sa N označeni namotaji, sa J – jezgro, a sa C je označen cevovod u normalnom preseku, koji je provučen kroz jezgro tako da preseca magnetne linije sile.

Što se tiče moguće samogradnje uređaja za magnećenje vode, najbolje je koristiti stalne magnete. Ako se koriste cilindrični, šipkasti ili pločasti magneti, najpre valja otkriti kako je izvršeno njihovo magnetisanje, tj. gde su im polovi (ukoliko se ne poseduje proizvođačka deklaracija). Ovo se može otkriti pomoću magnetne igle (kompasa), ili tako što se magneti svojim površinama okreću jedan prema drugom, sve dok se ne pronađu površine koje se izričito privlače, bez ikakvog međusobnog “uvrtanja”, zanošenja i sl. Te dve površine predstavljaju raznoimene polove, koje treba simetrično sučeliti pri učvršćivanju na cev. Kod potkovičastih magneta dovoljno je upotrebiti jedan magnet, između čijih krakova pri vrhu mora biti dovoljno razmaka za provlačenje cevi. Inače, elektromagnetniuređaji za magnećenje vode ne preporučuju se za samogradnju, kako zbog neophodnih mera predostrožnosti, tako i zbog veće složenosti i potrebnog znanja osnovnih elektrotehničkih proračuna.

Prilikom magnećenja brzina proticanja vode treba da bude takva da se odvija laminarno,tj.”mirno”(neturbulentno) strujanje. Prosto rečeno, proticanje treba da se vrši u dijapazonu uobičajenih brzina isticanja iz slavina. Za eventualnu samogradnju bolje je upotrebiti snažnije magnete, a ukoliko se raspolaže slabijim – može se postaviti više pari duž cevovoda, na razmacima od najmanje desetak centimetara. U blizini uređaja za magnećenje vode ne treba da se nalaze snažniji izvori elektromagnetnog zračenja (veći elektromotori i generatori, transformatori, dalekovodi, radio-predajnici itd.).

Valja napomenuti da je od šezdesetih godina do danas u svetu komercijalno realizovan izvestan broj različitih tipova uređaja za magnećenje vode. Neki su manjih dimenzija, namenjeni ličnoj i porodičnoj upotrebi, drugi su veći i predviđeni za ugradnju na sisteme za navodnjavanje, vodosnabdevanje itd. Slični uređaji odavno se montiraju na kotlovska i druga slična postrojenja, radi sprečavanja taloženja kamenca. Najviše ovakvih uređaja za širu upotrebu realizovano je u Rusiji, ali i u nekim drugim zemljama. Još pre nekoliko godina u Rusiji je počela masovna montaža ovakvih uređaja na sisteme za navodnjavanje u poljoprivredi. Pored toga, naročito u Rusiji ima dosta i literature o magne-ćenju vode, kako naučno-stručnih knjiga i članaka, tako i popularnih napisa u štampi.

Pogledajmo sada kakvi se konkretno rezultati postižu primenom magnećenih voda u tehnici, poljoprivredi i drugim oblastima. Osim pomenute i opštepoznate činjenice da magnećena voda gotovo uopšte ne ostavlja kamenac u kotlovskim postrojenjima i instalacijama, ruski naučnici su pronašli da i nafta koja je na isti način propuštena kroz magnetna polja ne ostavlja naslage na zidovima cevi naftovoda! Ovo je za tehničku praksu od ogromnog značaja, jer su se zbog takvih naslaga ranije morale zamenjivati cevi naftovoda. Naročito je značajno otkriće da je beton pravljen uz pomoć magnećene vode daleko otporniji na razne atmosferske i druge uticaje nego onaj koji je načinjen uz upotrebu obične vode. Ovakvih i sličnih primera, naučno i praktično patpuno verifikovanih, ima u knjizi “Magnetisanje vodnih sistema”, koja je izdata u Moskvi 1982. godine, a čiji je autor ruski naučnik V. I. Klasen. Tamo se čak nalaze i fotografije priobalnih dokova pravljenih na bazi magnećene vode, kao i na bazi obične vode. Iako su napravljeni istovremeno i bili izloženi istim uticajima, betonski dokovi načinjeni uz primenu obične vode gotovo sasvim su propali pod dejstvom atmosferskih prilika, dok oni koji su načinjeni uz primenu magnećene vode izgledaju gotovo kao novi.

Ništa manje nisu začuđujući rezultati koji se uz primenu magnećene vode postižu u poljoprivredi. Već na samom početku eksperimentalne primene magnećenja vode, pomenuta grupa ruskih naučnika utvrdila je da je prinos suncokreta za preko 20 procenata veći u odnosu na prinos koji se postiže ako se zalivanje vrši običnom vodom, pod identičnim ostalim uslovima. Na isti način se uz primenu magnećene vode prinos soje povećava za 40 procenata. U toku daljih istraživanja ruski naučnici V. V. Lisin i L. G. Molčanova otkrili su da magnećena voda povećava prinos paradajza za 18%, luka i šargarepe za preko 22%, a istraživač N. A. Volkonski utvrdio je značajno povećanje rodnosti pirinča uz primenu magnećene vode. Do danas je u Rusiji, kao i u nekim drugim zemljama, ispitan uticaj magnećene vode na dosta veliki broj poljoprivrednih kultura. Svaki put je nedvosmisleno ustanovljeno povećanje rodnosti ili prinosa, koje se obično kretalo između 10 i 50%! Pored toga, utvrđeno je da magnećena voda poboljšava kvalitet plodova i njihovu trajnost, povećava klijavost semena i otpornost biljaka na bolesti i druge štetne uticaje.

Eksperimenti su vršeni i sa životinjama, tj. primenjivana je magnećena voda u njihovoj ishrani. Otkriveno je da životinje pojene takvom vodom, ili hranjene hranom rastvorenom u magnećenoj vodi, imaju znatno veći prirast nego one kojima je davana obična voda. Pored toga, takve životinje imaju bolju sposobnost razmnožavanja, daleko veću otpornost na obolenja, bolju nosivost, jaja (kod živine), znatno veću mlečnost (kod krava) itd.

Takođe su uočeni značajni efekti primene magnećene vode u ljudskoj ishrani. Ako se za piće koristi magnećena voda smanjuje se podložnost ljudskog organizma raznim infekcijama i drugim obolenjima, a povećava se opšta psihološka i fizička vitalnost. Drugim rečima, ljudi koji piju magnećenu vodu ređe obolevaju i lakše suzbiju bolesti, a u psiho-fizičkom smislu su vitalniji!

Svi pomenuti efekti primene magnećenih voda u navodnjavanju poljoprivrednih kultura, kao i u životinjskoj i ljudskoj ishrani, danas predstavljaju naučno verifikovane i praktično primenjene činjenice, iako se u nekim državama (kao i kod nas) u široj javnosti o njima malo zna. Međutim, istraživanja i otkrivanja neobičnih svojstava vode na ovome nisu zaustavljana. Proteklih godina otkriveni su i mnogi drugi, još spektakularniji, fenomeni vezani za vodu. Oni će biti predstavljeni na stranicama koje slede.

Izvor clanka knjiga Cuda I misterije vode I vere od Miroslava Markovica

http://www.istinik.com

Objavljeno u magneti i lecenje | Komentiraj

Kvantna medicina

  Medicina 21 veka

Kvantna medicina je nova naučna grana, ili još bolje reći objedinjenje energetske i moderne, komplementarnih i alternativnih grana medicine. U zadnjih par decenija kvantna medicina se razvila zahvaljujući otkrićima telesnog elektro-magnetizma. Ubrzanim razvojem moderne, pre svega kompjuterske tehnologije, postaje sve pristupačnija i ima sve više pristalica i u zvaničnoj medicini. Ja to često pojednostavim i kažem da je kvantna medicina simbioza holističkog tj. celovitog pristupa lečenju čoveka potpomognuta modernom tehnologijom.

Holistički pristup lečenju posmatra čoveka i život a samim tim i zdravstvene probleme kao splet energetskih oblika i vibracija, koji su opet u stalnoj promeni i dinamičkom (dis)balansu. Kvantni pristup lečenju se zasniva na činjenici da je svaki živi organizam izvor elektromagnetnog zračenja. Dijagnoza se zasniva na činjenici da zdravi organi ili delovi tela šalju zdrave vibracije (frekvencije), za razliku od bolesnih izobličenih talasa. Zahvaljujući modernoj tehnologiji danas smo u mogućnosti da merimo te vibracije a zatim da ih terapeutski korigujemo, lečimo. Stimulusi, elektromagnetni impulsi, frekvencije, koji se šalju u telo u toku terapije zapravo stimulišu telo na samoizlečenje.

Često ove moderne tehnike lečenja zovemo medicinom 21 veka. Medjutim, već hiljadama godina su poznata znanja i veštine zdravog života, preventive i lečenja u sklopu tradicionalne kineske medicine (akupunktura, herbalistika, tai-chi, chi gong), indijske ajurvede, joge, aromaterapije, kristaloterapije, terapije zvukom, plesom, travarstvo raznih kultura….itd. Sve ove metode posmatraju čoveka kao sklad ili nesklad tela, uma, duše i okoline; znači kao celinu.

Razvojem elektronike, kibernetike i kompjuterske tehnologije ova hiljadugodišnja znanja dobijaju potvrdu i u zvaničnoj nauci, a to je činjenica da je naše telo u suštini kondezovana energija koja se brzo kreće na bezbroj različitih vibracija. Tesla je još davno rekao da će razvojem i ispitivanjem nevidljivih sila čovečanstvo napredovati u nauci za par godina tako brzo kao što je za sve vreme do sada. Svedoci smo toga.
U knjizi “Vibratorna medicina” dr Richard Gerber objašnjava da: ”Ajnštajnova teorija primenjena na vibratornu teoriju ljudska bića vidi kao mrežu komplesnih energetskih polja koja reaguju sa fizičko-ćelijskim sistemom. Spoznaja da je sva materija enegija u neprekidnom kretanju, temelj je shvatanja da ljudska bića posmatramo kao energetske dinamičke sisteme.
Kroz istoriju
Kao što rekoh, razvojem elektronike u prethodnom veku nauka naglo napreduje na svim poljima pa i u medicini. Tako je razvojem (nevidljivih) X-zraka i (nečujnog) ultrazvuka omogućen pregled u unutrašnjost ljudskog tela, a kasnije je ta energija našla primenu i u terapijske svrhe. Daljim razvojem tehnologije uključujući kompjutersko matematičke analize razvijaju se još bolji i detaljniji aparati, sa manje štetnog uticaja, kao CAT (Computerised Axial Tomography) MRI (Magnetic Resonance Imagine). Svima su nam uobičajene tehnike merenja električnih aktivnosti srca i mozga (EKG, EEG).

Na početku 20. veka američki naučnik dr Royal Rife otkriva da ćelije izložene nekom obliku energije sa kojom rezonuju tu energiju apsorbuju kroz rezonantne strukture. Što je energija veća, ćelije se razaraju. Jednostavan način za razumevanje rezonance (muzičarima će to biti najjednostavnije) je da zamislimo opersku pevačicu koja svojim glasom lomi vinske čaše – jer čaše rezoniraju na odredjenoj frekvenciji. Ako pevač može podesiti frekvencu svoga glasa sa čašom ona će apsorbovati tu rezonantnu energiju i slomiti se. Taj jednostavan princip se može primeniti i na žive ćelije, bakterije, viruse, degenerisana tkiva…. itd. Dr Rife je vodjen tom idejom razvio aparat i nazvao ga MOR (mortal oscilating rate).
Šezdesetih godina dr Robert Becker, hirurg-ortoped, otkrio je da elektro-magnetnom stimulacijom povredjenih kostiju i drugih tkiva menja polaritet ćelija i tako pospešuje zarastanje.
Dva nemačka naučnika, lekar dr Franc Morel i ing. elektronike Erich Rasch (po njima je metoda dobila ime MORA) merenjem elektro-magnetnih oscilacija na akupunkturnim tačkama dobili su razliku izmedju zdravih – harmoničnih i patoloških – bolesnih oscilacija. Ovim i još drugim otkrićima sada na energiju našeg tela preko akupunkturnog sistema ne moramo delovati samo iglama, toplotom i prostim pritiskom već i elektromagnetnim vibracijama, magnetima, svetlom, laserima, MRT (mikrorezonatnom terapijom).
U ovom istorijatu obavezno moramo spomenuti i nemačkog lekara dr Semuel Hanemana, koji je nezadovoljan medicinskom praksom svog doba (1755-1843.) osmislio sistem lečenja “slično se sličnim leči”. Uspešno je lečio svoje pacijente koristeći supstance koje kod zdravih ljudi izazivaju slične simptome od kojih pacijent boluje. Eksperimentisanjem je otkrio da što je manja koncentracija to je lek efikasniji. Dalje je lek razredjivao do tačke kada u njemu više nije bilo ni jednog molekula leka, ali je ostala “energetska memorija” leka. Prema Njutnovskom principu ovakav lek ne bi trebalo da ima ikakav efekat. Ali homeopatski lekovi su suptilni energetski lekovi koji sadrže energetsku frekvenciju ili ”energetski zapis” materije od koje su napravljeni i kao takvi deluju na traumu sa kojom rezonuju.

Novo doba kvantne-energetske medicine

Razvojem sve bržih kompjuterskih sistema stvaraju se i nove mogućnosti na polju energetske medicine i biorezonance. Osamdesetih godina američki naučnik prof William Bill Nelson je na osnovu činjenice da svaki energetski fenomen zauzima prostor u više dimenzija i kao takav je merljiv patentirao metod 3-vektoralne analize preparata (QQC). Merenjem energetskog oblika 10-tak hiljada supstanci (bakterije, virusi, paraziti, alergeni, toksini, minerali, vitamini, zdrava-bolesna tkiva, hormona, neurotransmitera, raznih homeopatskih i drugih lekova ) dobio je matrix, osnovu za konstruisanje biorezonantnog biofidbek antistres sistema QXCI/SCIO (Quantum Xrroid Consciousness Interface / Scientific Conscousness Interface Operation). Sistem, pored rezonance meri elektro-fiziološku reaktivnost supstanci biološkom brzinom (preko 1/1000sec). Nakon testa oko 3 min, i obrade podataka sledi korigovanje pronadjenih disbalansa. Ovaj proces se odvija simultano tako da se može pratiti kako pacijent reaguje na stimulans. Promene na energetskom telu su mnogo osetljivije i suptilnije. Na njemu se pokazuju simptomi i znaci disbalansa mnogo ranije nego na fizičkom telu, tako da se može delovati i tretirati preventivno da do oboljenja i ne dodje!

Ovaj holistički pristup dijagnoze i terapije s pravom zovemo medicinom 21. veka zbog jednostavnog razloga što na prvom mestu tretiraju celokupnog čoveka a tek onda se usmere na pojedine simptome ili bolest.

Da bi otpočelo lečenje skoro svaki pacijent mora da doživi promenu svesti. Skok unutar svesti u dublje nivoe podsvesnog predstavlja ključ isceljenja. Svest je energija, a energija je zasnovana na kvantumu i u stalnoj je promeni. Zato male stvari i male promene u životu i našim navikama na svesnom nivou, uz podršku neke od energetskih-kvantnih terapija mogu dovesti do velikih promena na nesvesnom na kojem se dešava izlečenje.

I da se vratimo na početak. A gde je uopšte početak života? Žutog cara i Huang Nei Jing, prvu pisanu knjigu koja prekrasnim slikovitim jezikom objašnjava živu reku energije koja neprekidno teče u nama i oko nas povezujući naš mikro-kosmos sa beskonačnim makro-kosmosom. Gde smo tu mi “svesni ljudi” 21. veka? Da li možemo pratiti genijalce, ljude otvorenog i širokog uma koji vide veću i širu sliku, mnogo brže od nas običnih? Ili biti blokirani neznanjem sumnjičavih?

Treba pokušati. Za početak se ispravite dok čitate ovaj tekst, ugasite cigaretu, umesto kafe popijte času soka, nasmešite se kolegi preko puta i pitajte ga kako je, prošetajte do kuće…….tako ćete svesnim pozitivnim stavom prema sebi i svojoj okolini na podsvesnom pokrenuti lavinu dobrih vibracija…serotonina, endorfina i drugih kvalitetnih supstanci u telu.

Ipak još uvek se ratuje, ljudi se ubijaju, Zemlja je sve zagadjenija, trujemo i um i telo, a gde nam je duša? Naše male ćelije često pate, boluju, šalju signale koje ne prepoznajemo ili nećemo da vidimo; ostavljamo rešenje za sutra jer nemamo vremena. Dokle?
U kojem će nas pravcu odvući nove tehnologije? Da li strah od novoga ostavlja prazan prostor samo za loše? Da li nauku možemo iskoristiti na pametan način, u našu korist? MOŽEMO.

Oblasti kvantne medicine svakako mogu jer su bezbedne za pacijenta i terapeuta. QXCI/SCIO stimuliše telo na osnovu vlastitih biofidbek informacija. Terapije su bezbedne a takodje i veoma edukativne. Putem telesnog elektromagnetizma, biofidbeka i biorezonance QXCI/SCIO stimuliše telo na samoizlečenje.
Za one koji vole da se “ušuškaju” u fotelju i čitaju na temu energetske terapije i slično, evo par predloga (izdanja su na engleskom jeziku) :

“The Field” – Lynne Mc Taggart
“Vibrational Medicine” – Richard Gerber, MD
“Cross Currents” – Robert O Backer, MD
“Healing Through Balance” –Yeshi Danden,MD
“The Handbook of Rife Frequency Healing”- Nina Silver,Ph.D
“The Edge Effect”- Eric Brawmen, MD
“The Hathar Material” – Tom Kenyon&Virginia Essene
“Molecules of Emotion”- Candece B Perth, Ph.D
“The Biology of Belief” – Bruce Lipton, Ph.D
“Matrix Energetics” Richard Barlett, DC, MD
“Geopatic Stress”- Jone Thurnell-Read
“Quantum Healing”- Deepak Chopra, MD

I u našoj zemlji mnogi lekari, pogotovo oni koji već odavno proučavaju i aktivno se bave oblastima iz klasične akupunkture i homeopatije, su odmah prepoznali mogućnosti raznih energetskih-kvantnih sistema i uspešno ih koriste .

Čarobni štapić postoji smo u bajkama. Za dobro zdravlje treba imati dosta znanja, zdrave logike, aktivan i odgovoran stav pre svega prema sebi, prema drugima i prema okolini. Onda će i stimulacije na suptilnim energetskim nivoima biti brže i efikasnije.

http://www.b92.net/zivot/novodoba.php?n … 65662&fs=1

Objavljeno u magneti i lecenje | Komentiraj

Činjenice u vezi pijenja Magnetizovane vode

Redukuje kiselinu i reguliše telesni PH nivo

Ispiranje očiju dva puta dnevno olakšava iritaciju suvih očiju

Utiče na autonomni nervni sistem

Upotrebljava se u Rusiji na klinikama za olakšanje bola, smanjivanje oteklina, za odstranjivanje bubrežnog kamenca i za prevenciju protiv bubrežnog kamenca

Nivo kiseonika u Magnetizovanoj vodi je mnogo veći nego u nemagnetizovanoj

Ima opšte terapeutsko dejstvo na telo, posebno na probavni, nervni i urinarni sistem

Od pomoći je u bilo kakvom čišćenju tela

Preporučuje se uz primenu raznih prehrambenih dijeta

Razbija otrovne naslage unutar telesnog vezivnog tkiva. Telo je 70% voda i obnavlja se svake dve nedelje

Kad je voda magnetizovana neka njena fizička i hemijska svojstva se menjaju: gustina, tačka vrenja, električna provodljivost, površinska napetost i viskoznost.

 

 

Objavljeno u magneti i lecenje | Komentiraj