Cuda magnetisane vode i kako magnetisati vodu

5. HIDROMAGNETIKA – VODENI MAGNETIZAM 

Mora se priznati da prethodno navedene anomalije i paradoksi obične vode stvarno začuđuju, naročito ako se uzmu u razmatranje istovremeno. Iako je sve to pripisivano neobično složenoj strukturi molekulskih asocijacija vode, pravog objašnjenja nije bilo (barem ne na bazi postojećih naučnih saznanja), pa je nauka preko njih olako prelazila. Tako se dešavalo da vodu proučavaju fizičari, hemičari, biolozi, lekari, inženjeri, meteorolozi, hidrogeolozi, poljoprivredni stručnjaci i drugi – svako iz svog ugla i za svoje potrebe. Međutim, otkriće uticaja magnetnih polja na vodu bio je prvi “hladan tuš“ koji je uznemirio duhove u naučno-stručnim krugovima. Što je najinteresantnije, cela stvar se mogla proveriti i dokazati, iako teorijskog objašnjenja nije bilo, pa su “profesionalni” skeptici lako ućutkani. Ali, krenimo redom.

Iako je magnetizam davno otkriven, tek su u prošlom veku fizičari Ersted, Amper i Maksvel uspeli da ga objasne, ili, bolje rečeno, povežu sa elektricitetom. Danas je svakom ko poznaje fiziku jasno da nema nikakvog smisla posebno govoriti o elektricitetu i magnetizmu, pa se otud obično govori o elektromagnetizmu i elektromagnetnim interakcijama. Svako naelektrisanje u kretanju (elektron, jon) proizvodi magnetno polje. S druge strane, kretanje provodnika u magnetnom polju, pri kome provodnik preseca magnetne linije sile, dovodi do pojave električne struje u provodniku (elektromagnetna indukcija). Svaki atom ili molekul predstavlja neku vrstu elementarnog magneta, zbog stalnog kretanja elektrona u njegovom elektronskom omotaču. Kod svakog magneta postoje dva pola: severni (N) i južni (S). Polovi magneta ne mogu se razdvajati. Ako npr. šipkasti magnet podelimo na dva dela, svaki će uvek imati oba pola na svojim krajevima, ma koliko puta vršili deljenje. Ovo je bilo samo kratko podsećanje na osnove elektromagnetizma, koje zbog kontinuiteta izlaganja nisam mogao da preskočim.

Kada je reč o magnetnim svojstvima supstanci, za većinu ljudi najza-nimljiviji su tzv. magnetični materijali, u koje spadaju gvožde, kobalt i nikl, kao i njihovi oksidi i legure. Zbog gvožda se ovakvi materijali nazivaju i fero-magnetnim materijalima. Za njih je karakteristično da mnogostruko pojačavaju vrednost magnetne indukcije onog magnetnog polja čijem su dejstvu izloženi (magnetna indukcija je fizička veličina za koju možemo reći da na neki način predstavlja snagu magnetnog polja). Zbog toga ovakvi materijali imaju ogromnu primenu u tehnici. Postoje tzv. meki feromagnetni materijali, koji po prestanku dejstva magnetnog polja ne zadržavaju magnetizam (npr. meko gvožđe), kao i tzv. tvrdi feromagnetni materijali (npr. razni čelici), koji ostaju trajno namagnetisani, pa se zato koriste kao stalni magneti. Pored feromagnetnih materijala, postoje i dijamagnetici, koji neznatno umanjuju magnetnu indukciju polja kome su izloženi, kao i paramagnetici, koji vrednost indukcije magnetizujućeg polja samo neznatno povećavaju. Različito ponašanje materijala u magnetnom polju objašnjava se raznolikošću strukture elektronskih omotača njihovih atoma i molekula, kao i različitim rasporedom atoma i molekula, koji npr. kod mnogih čvrstih materijala formiraju raznovrsne kristalne rešetke. Činjenica da se stalni magneti mogu razmagnetisati jakim udarima, vibracijama ili zagrevanjem, govori u prilog tvrdnji da molekuli u stalnim magnetima predstavljaju elementarne magnate. Unošenjem u magnetno polje, kod feromagnetnih materijala ovi elementarni magneti se jednoobrazno orijentišu i deluju kao jedinstven magnet. Udari i toplota mogu ove elementarne magnate ponovo dovesti u haotično stanje i time razmagnetisati stalni magnet.

Dugo nikom nije palo na pamet da razmišlja o utcaju magnetnog polja na vodu. I danas većina neupućenih ljudi svakako misli da o uticaju magnetnh polja ima smisla govoriti samo ako su u pitanju supstance koje je moguće namagnetisati. Međutim, valja odmah reći da je za nauku davno prošlo vreme kad se smatralo da o magnetnim pojavama možemo govoriti samo kad je u pitanju delovanje magnetnih sila (privlačenje različitih i odbijanje istih magnetnih polova), ili pojava elektromagnetne indukcije u električnim provodnicima. To što neka supstanca pod uticajem magnetnog polja ne trpi vidljive i merljive promene nikako ne znači da ona ne oseća uticaj tog polja. Sem toga, nemogućnost da uočimo, registrujemo ili izmerimo promene nikako ne znači da nekih promena stvarno i nema.Svaki atom ili molekul predstavlja elementarni magnet, koji zato mora osetiti uticaj stranog magnetnog polja, bez obzira šta će se pri tom dešavati sa njim u zavisnosti od njegove strukture i odnosa sa drugim atomima ili molekulima. Kad se sve to uzme u obzir, može se postaviti pitanje zašto nikom još ranije nije palo na pamet da ispita uticaj magnetnih polja na vodu. Ipak, neko se sa istim pravom može pitati kako se uopšte došlo na ideju da se obična voda izlaže uticaju magnetizma i šta se time htelo postići.

Ni na jedno od prethodna dva pitanja nije lako dati precizan odgovor. Činjenica je jedino da su sa uticajima magnetnih polja na običnu vodu zvanično prvi počeli da eksperimentišu ruski naučnici I. V. Dardimov, A. V. Krilov i I. Brehman. Oni su još 1965. godine o tome objavili i rezultate, koji su najblaže rečeno delovali začuđujuće. Pomenuti istraživači otkrili su izuzetno blagotvoran uticaj vode koja je propuštana kroz magnetno polje na žive sisteme (razne biljke i životinje). Može se reći da su oni praktično uveli primenu magnetisane vode u poljoprivredi. Inače, u tehnici je takođe poznat efekat da voda propuštena kroz magnetno polje ostavlja mnogo manje kamenca u cevima i kotlovskim postrojenjima, a uz to je daleko manje agresivna u dodiru sa raznim elementima tehničkih sistema. Ovaj efekat u tehnici se odavno primenjuje.

Ali, pogledajmo najpre kako su to pomenuti naučnici magnetisali vodu. Naravno, megnetisanje vode ne treba dovoditi u vezu sa magnetisanjem feromagnetnih materijala. Takva voda, razume se, nema sposobnost da mehanički deluje poput magneta, niti se na njoj mogu neposredno uočiti nekakve promene. Otud smatram da je umesto pojma magnetisanja pravilnije koristiti pojam magnećenje vode, kako bi se i terminološki istakla razlika između “običnog” magnetisanja feromagnetika i efekata koji se dobijaju uticajem magnetnih polja na vodu. Proces magnećenja vode obavlja se tako što se voda propušta između različitih magnetnih polova, tako da strujne linije proticanja vode seku linije sile magnetnog polja. Ovo se lako postiže ako se na cevovod kojim protiče voda simetrično pričvrste dva stalna magneta.

Mogu se upotrebiti cilindrični, šipkasti ili drugi magneti, ali obavezno moraju jedan prema drugom biti okrenuti različitim polovima, tj. tako da među njima deluje privlačna sila. Cevovod na mestu gde su postavljeni magneti, kao i u neposrednoj blizini, treba da bude od materijala koji nije feromagnetičan. Ovo nije poseban problem, jer se za proizvodnju cevi i creva za vodu uglavnom i upotrebljavaju materijali koji se ne magnetišu (kao što su npr. razne vrste plastike, zatim metali i legure bez magnetičnih svojstava). Inače, veoma je svrsi-shodno umesto para magneta upotrebiti jedan potkovičasti magnet (ili U-ma-gnet), koji će se postaviti tako da između njegovih krakova upravno prolazi cevovod. Moguće je takođe uređaj za magnećenje vode realizovati na bazi elektromagneta. U tom slučaju se električni namotaj (kalem) napaja jednosmernom električnom strujom, a jezgro se izvodi na bazi mekih feromagnetika, kao kod transformatora. I elektromagnetni uređaji za magnećenje vode mogu biti rešeni na bazi potkovičastog magneta, a1i mogu imati i transformatorski oblik,  gde su sa N označeni namotaji, sa J – jezgro, a sa C je označen cevovod u normalnom preseku, koji je provučen kroz jezgro tako da preseca magnetne linije sile.

Što se tiče moguće samogradnje uređaja za magnećenje vode, najbolje je koristiti stalne magnete. Ako se koriste cilindrični, šipkasti ili pločasti magneti, najpre valja otkriti kako je izvršeno njihovo magnetisanje, tj. gde su im polovi (ukoliko se ne poseduje proizvođačka deklaracija). Ovo se može otkriti pomoću magnetne igle (kompasa), ili tako što se magneti svojim površinama okreću jedan prema drugom, sve dok se ne pronađu površine koje se izričito privlače, bez ikakvog međusobnog “uvrtanja”, zanošenja i sl. Te dve površine predstavljaju raznoimene polove, koje treba simetrično sučeliti pri učvršćivanju na cev. Kod potkovičastih magneta dovoljno je upotrebiti jedan magnet, između čijih krakova pri vrhu mora biti dovoljno razmaka za provlačenje cevi. Inače, elektromagnetniuređaji za magnećenje vode ne preporučuju se za samogradnju, kako zbog neophodnih mera predostrožnosti, tako i zbog veće složenosti i potrebnog znanja osnovnih elektrotehničkih proračuna.

Prilikom magnećenja brzina proticanja vode treba da bude takva da se odvija laminarno,tj.”mirno”(neturbulentno) strujanje. Prosto rečeno, proticanje treba da se vrši u dijapazonu uobičajenih brzina isticanja iz slavina. Za eventualnu samogradnju bolje je upotrebiti snažnije magnete, a ukoliko se raspolaže slabijim – može se postaviti više pari duž cevovoda, na razmacima od najmanje desetak centimetara. U blizini uređaja za magnećenje vode ne treba da se nalaze snažniji izvori elektromagnetnog zračenja (veći elektromotori i generatori, transformatori, dalekovodi, radio-predajnici itd.).

Valja napomenuti da je od šezdesetih godina do danas u svetu komercijalno realizovan izvestan broj različitih tipova uređaja za magnećenje vode. Neki su manjih dimenzija, namenjeni ličnoj i porodičnoj upotrebi, drugi su veći i predviđeni za ugradnju na sisteme za navodnjavanje, vodosnabdevanje itd. Slični uređaji odavno se montiraju na kotlovska i druga slična postrojenja, radi sprečavanja taloženja kamenca. Najviše ovakvih uređaja za širu upotrebu realizovano je u Rusiji, ali i u nekim drugim zemljama. Još pre nekoliko godina u Rusiji je počela masovna montaža ovakvih uređaja na sisteme za navodnjavanje u poljoprivredi. Pored toga, naročito u Rusiji ima dosta i literature o magne-ćenju vode, kako naučno-stručnih knjiga i članaka, tako i popularnih napisa u štampi.

Pogledajmo sada kakvi se konkretno rezultati postižu primenom magnećenih voda u tehnici, poljoprivredi i drugim oblastima. Osim pomenute i opštepoznate činjenice da magnećena voda gotovo uopšte ne ostavlja kamenac u kotlovskim postrojenjima i instalacijama, ruski naučnici su pronašli da i nafta koja je na isti način propuštena kroz magnetna polja ne ostavlja naslage na zidovima cevi naftovoda! Ovo je za tehničku praksu od ogromnog značaja, jer su se zbog takvih naslaga ranije morale zamenjivati cevi naftovoda. Naročito je značajno otkriće da je beton pravljen uz pomoć magnećene vode daleko otporniji na razne atmosferske i druge uticaje nego onaj koji je načinjen uz upotrebu obične vode. Ovakvih i sličnih primera, naučno i praktično patpuno verifikovanih, ima u knjizi “Magnetisanje vodnih sistema”, koja je izdata u Moskvi 1982. godine, a čiji je autor ruski naučnik V. I. Klasen. Tamo se čak nalaze i fotografije priobalnih dokova pravljenih na bazi magnećene vode, kao i na bazi obične vode. Iako su napravljeni istovremeno i bili izloženi istim uticajima, betonski dokovi načinjeni uz primenu obične vode gotovo sasvim su propali pod dejstvom atmosferskih prilika, dok oni koji su načinjeni uz primenu magnećene vode izgledaju gotovo kao novi.

Ništa manje nisu začuđujući rezultati koji se uz primenu magnećene vode postižu u poljoprivredi. Već na samom početku eksperimentalne primene magnećenja vode, pomenuta grupa ruskih naučnika utvrdila je da je prinos suncokreta za preko 20 procenata veći u odnosu na prinos koji se postiže ako se zalivanje vrši običnom vodom, pod identičnim ostalim uslovima. Na isti način se uz primenu magnećene vode prinos soje povećava za 40 procenata. U toku daljih istraživanja ruski naučnici V. V. Lisin i L. G. Molčanova otkrili su da magnećena voda povećava prinos paradajza za 18%, luka i šargarepe za preko 22%, a istraživač N. A. Volkonski utvrdio je značajno povećanje rodnosti pirinča uz primenu magnećene vode. Do danas je u Rusiji, kao i u nekim drugim zemljama, ispitan uticaj magnećene vode na dosta veliki broj poljoprivrednih kultura. Svaki put je nedvosmisleno ustanovljeno povećanje rodnosti ili prinosa, koje se obično kretalo između 10 i 50%! Pored toga, utvrđeno je da magnećena voda poboljšava kvalitet plodova i njihovu trajnost, povećava klijavost semena i otpornost biljaka na bolesti i druge štetne uticaje.

Eksperimenti su vršeni i sa životinjama, tj. primenjivana je magnećena voda u njihovoj ishrani. Otkriveno je da životinje pojene takvom vodom, ili hranjene hranom rastvorenom u magnećenoj vodi, imaju znatno veći prirast nego one kojima je davana obična voda. Pored toga, takve životinje imaju bolju sposobnost razmnožavanja, daleko veću otpornost na obolenja, bolju nosivost, jaja (kod živine), znatno veću mlečnost (kod krava) itd.

Takođe su uočeni značajni efekti primene magnećene vode u ljudskoj ishrani. Ako se za piće koristi magnećena voda smanjuje se podložnost ljudskog organizma raznim infekcijama i drugim obolenjima, a povećava se opšta psihološka i fizička vitalnost. Drugim rečima, ljudi koji piju magnećenu vodu ređe obolevaju i lakše suzbiju bolesti, a u psiho-fizičkom smislu su vitalniji!

Svi pomenuti efekti primene magnećenih voda u navodnjavanju poljoprivrednih kultura, kao i u životinjskoj i ljudskoj ishrani, danas predstavljaju naučno verifikovane i praktično primenjene činjenice, iako se u nekim državama (kao i kod nas) u široj javnosti o njima malo zna. Međutim, istraživanja i otkrivanja neobičnih svojstava vode na ovome nisu zaustavljana. Proteklih godina otkriveni su i mnogi drugi, još spektakularniji, fenomeni vezani za vodu. Oni će biti predstavljeni na stranicama koje slede.

Izvor clanka knjiga Cuda I misterije vode I vere od Miroslava Markovica

http://www.istinik.com

Ovaj unos je objavljen u magneti i lecenje. Bookmarkirajte stalnu vezu.

Odgovori

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s