Uticaj štetnih zračenja na ljudsko zdravlje

ISTORIJA
Saznanja o zračenjima su postojala daleko u prošlosti. Normalno, u to vreme se vodilo računa samo o uticaju prirodnih zračenja. Iako tadašnji ljudi verovatno nisu ni bili  svesni o kakvim se zračenjima radi pa su im čak davali neka natprirodna svojstva i nazivali ih najrazličitijim imenima, kao “demonska vrata”, “đavolje polje” i slično, ipak su bili svesni o njihovom negativnom uticaju na čovekovo zdravlje.
Od spomenutih zračenja su pokušavali da se zaštite tako što su izbegavali mesta gde se nalazila velika količina prirodnih zračenja, posmatrajući odnos životinja i biljaka na odabranim mestima, verujući raznim, gatarama, vidovnjacima i zapisima talismana. Nažalost deo ove tradicije, zbog niske tehničke kulture, pojedini slojevi građanstva su zadržali do dan danas.

“Kada čovek nije u stanju da shvati prirodne pojave, sklon je da im daje natprirodna
svojstva”;        Albert Ajnštajn
Tokom vremena sve više se radilo na prirodnim pojavama, podloženim fizičkim zakonima gde se nastojalo da se pronađu konkretne metode dokazivanja. Među prvim instrumentima “merenja” koji su se pojavili bile su ručice, visak i slične “naprave”. Nedostatak tih metoda je što su to prvenstveno subjektivne metode i uticaj “merača” na pokazane rezultate nije zanemarljiv. Isto tako, veliki problem predstavlja i nestručnost i nepoznavanje osnovnih fizičkih zakona takvih „merača“ koji u velikom broju slučaja niti znaju šta pregledavaju, niti pak poznaju intenzitet, a kamoli dozvoljene granice

Sa početkom industrijalizacije, pojavili su se i tehnički izvori zračenja , kojih je napretkom tehnologije i potrošačke elektronike svakoga dana sve više i više. Kao što raste zagušljivost zatvorenog prostora, tj. еleкtrosmog, tako su i saznanja o štetnosti prirodnih i tehničkih zračenja sve izraženija, a posebno u današnje vreme kada je ekološka svest sve veća.
To područje je dugo vremena bilo zanemarivano pa čak i namerno ignorisano od strane velikih kompanija koje su bile glavni izvor zračenja, iako je poznata štetnost električnih i magnetnih polja, npr. ispod dalekovoda.

Francuski fizičar i radiestezista Bovis je razlikovao najraznovrsnija zemaljska i kosmička zračenja i pri tome je koristio različita pomagala
Poznato je da su već Kinezi pre mnogo godina mogli da otkriju kosmička i zemaljska zračenja. Od tada su i prvi podaci o »zmajskim crtama« Kineski car je imao i posebno obučene stručnjake, koji su uvek pre početka izgradnje neke stambene građevine istraživali gradilište како se ista ne bi izgradila na mestu na kojem iz zemlje dolaze “zli duhovi”, koji  donose nesreću i bolest. Sa zdravim i štetnim zračenjima bili su upoznati i stari Persijanci, Kelti, Egipćani
i drugi kulturni narodi.

.MEHANIZAM DELOVANJA ŠTETNIH ZRAČENJA
Ljudi prespavljuju približno trećinu svog života. Često se noću budimo, loše spavamo,teško se koncentrišemo, uznemireni smo… ukratko: naše spavanje nije dovoljno kvalitetno.
Razloge za to tražimo u vremenu, u ponašanju partnera, umoru od
posla… Međutim, naučna i alternativna istraživanja ukazuju na štetno (patogeno) zračenje na čovekovo zdravlje. Sve zrači! Zračenje dolazi iz kosmosa, sa Zemlje, iz grada, i normalno iz nas. Neka zračenja su zdrava, korisna, omogućuju normalan život, druga su pak smrtonosna. Živimo u svetu koji zrači!

Šta je ustvari zračenje?
Zračenje, talasi – su pojmovi o nečemu nevidljivom, u nekom smislu
zatrašujućem.
Da ne zaboravimo da živimo u vremenu atomske energije (Nagasaki, Hirošima, Černobil,
Ako želimo dobro razumeti zračenja, moramo shvatiti odnos između čovekovog tela i zračenja. Čovekovo telo u sebi ima mnoga zračenja (mikrotalasno, visokofrekventno, niskofrekventno,moždani talasi, puls). Svojim zračenjem čovek deluje na okolinu. Profesor Pop označava telo kao univerzalni izvor zračenja. Svaki živi organizam daje i prima energiju zračenja. Najnovija istraživanja pokazuju da svaka živa ćelija, bilo da  je ljudska, životinjska ili biljna – zrači.
Posmatranjem mikrokosmosa se nameće zaključak da je sve što je živo, zavisno od zračenja i deluje na zračenje.
Zračenje za sve što živi je Sunce, kao eliksir života, ako ga čovek svojim nerazumnim ponašanjem ne oslabi. Primer ovakvog čovekovog ponašanja je ozonski omotač (ozonske rupe), koje su povećane zbog našeg nerazumnog ponašanja, a ne smemo zaboraviti
da je ozon taj koji nas čuva od štetnih zračenja.

Biološki faktori, koji utiču na naš organizam su: temperatura, vlažnost vazduha, parcijalni pritisak, energija zračenja, težina, mehanički pokreti, joni u vazduhu, električna i magnetna polja itd. Ustvari, skoro svi navedeni faktori su produkt zračenja ili pokreta, za neka zračenja znamo i naš ih organizam svakodnevno prima kao elekrična i magnetna polja, (npr. toplotno zračenje, svetlost), a sva ostala zračenja, Zemljino magnetno polje, elektromagnetna polja, su zračenja koja naše telo prima bez našeg znanja. Nemamo izražena čula koja bi nam pomogla da koristimo neke od prednosti takvih zračenja. Tipičan primer je mogućnost za orijentaciju u Zemljinom magnetnom polju, koje imaju niže vrste (ptice, ribe). Među ljudima u poslednje vreme ima previše istinitih i neistinitih događaja o štetnim zračenjima. Zato je potrebno da saznamo istinu iz ove oblasti. Štetna zračenja  deluju na ljudski organizam iritirajući normalan rad ćelija i na taj način su generatori bolesnih stanja i tegoba. Ne postoji prostor u kojem čovek radi, živi ili spava, a u kojem nema štetnih zračenja.
Svaka promena oscilatorne informacije se evidentira u ljudskom
organizmu i izaziva reakciju vegetativnog nervnog sistema. Pri prepoznavanju   neke neprijatne ili štetne frekvencije organizam aktivira najpre simpatikus vegetativnog nervnog sistema kao zaštitnu reakciju. Ukoliko se promene upotreba energije,  krvni pritisak i srčana frekvencija, organizam može da se prilagodi spoljašnjim uticajima. Jedan spoljašnji nadražaj kao biološki uticaj
može da dovede do povećanja krvotoka, koji omogućava brže dejstvovanje organizmu. Aktiviranje simpatikusa doživljavamo i sami dosta jasno pri velikim nadražajima, pri čemu se poistovećuje sa jednom opštom reakcijom. Prikladno sopstvenom senzibilitetu čoveka ovo važi i za štetne elektromagnetne uticaje i geobiološka polja sa štetnim uticajem. Uz isključak manje osetljivih ljudi, spontana reakcija vegetativnog nervnog sistema se javlja pod uticajem talasa, koji mogu da budu telesno prihvaćeni.

Preko osetljive tehnike merenja modernim aparatima za biofitbek moguće je obuhvatiti i najmanji parametar povećanja stresa organizma, a signalne krive tačno pokazuju isto.
Aktiviranje parasimpatikusa može da se označi i kao subjektivno, a i kao objektivno. Primetljivo je reagovanje parasimpatikusa na prijatan osećaj ili na  deaktiviranje aktivnosti znojnih žlezda.
U situacijama opasnim po život aktiviraju se istovremeno i simpatikus i parasimpatikus.
U takvoj situaciji dolazi do ubrzanog kucanja srca ili ubrzanog disanja, uslovljeno reakcijom  simpatikusa. Isto tako aktiviranje     parasimpatikusa može da se  manifestuje sa osećajem   težine i gađenja u želucu.
Manje je poznato da se kao prethodnica stresne reakcije u osnovi događaju telesne promene. Kada telo oseti nepodnošljive informacije ili uticaje, pokušava elektrofizički da se zaštiti, pri čemu smanjuje sprovodljivost za odgovarajući uticaj.  Praktično to se sagledava preko povećanja otpornosti kože.  Aktivnost znojnih žlezda povećava sposobnost za povezivanje i čini nivo reakcije merljivim.Električna sposobnost za povezivanjem je povezana sa simpatikusom, koji aktivira telo. Ovekrive se pri istraživanju razmatraju kao elektrostres. Koliko su veći otkucaji srca, tolikoveća može da bude trenutna reakcija.Istraživanja pokazuju da srčani otkucaji pri kratkotrajnim promenama pod spoljašnjim uticajimaotpornije, slabije reaguju.Pri dugotrajnijim istraživanjima se pak javljaju promene propraćene ritmičkim procesima.Stalni uticaji polja sa štetnim zračenjem mogu isto tako biti razlog primetljivim promenamapri srčanim otkucajima. Prema dosadašnjim istraživanjima, a na osnovu biološkoguticaja spoljašnjih uticaja polja sa štetnim uticajem, mogu se razlikovati različiti reaktivni tipovi.Jedna grupa reaguje prekomernim ubrzavanjem srčanih otkucaja, pri stalnom povećanjuspoljašnjih uticaja polja sa štetnim uticajem, dok druga grupa reaguje podbacivanjem varijabilitetasrčane frekvencije.Obe reakcije se mogu oceniti kao stres-odgovori zdravog organizma, koji pri dužem uticajuznatno mogu povećati rizik od pojave bolesti.Od sredine 80-tih moderna nauka se interesuje o temi varijabiliteta srčane frekvencije(srčani otkucaji, skr. VSF), kao dijagnostički važan fenomen. VSF se bazira na jednoj optimalnoj zajedničkoj igri simpatikusa i parasimpatikusa nervnog sistema. Zato VSF predstavljameru celokupnе prisposobljivosti i reaktivnosti jednog organizma na unutrašnje ispoljašnje nadražaje.Autonomni nervni sistem je odgovoran za prilagođavanje organizma okolnim informacionimpoljima. VSF ne može potpasti direktno pod uticaj odgovarajuće ličnosti i zato možeda posluži kao verodostojna mera, na primer za telesno naprezanje.

Odgovori

Popunite niže tražene podatke ili kliknite na neku od ikona za prijavu:

WordPress.com Logo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš WordPress.com račun. Odjava / Izmijeni )

Twitter picture

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Twitter račun. Odjava / Izmijeni )

Facebook slika

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Facebook račun. Odjava / Izmijeni )

Google+ photo

Ovaj komentar pišete koristeći vaš Google+ račun. Odjava / Izmijeni )

Spajanje na %s